Od pre dve godine, mladi pčelar iz Lazareva Darko Batinić, okušava se u proizvodnji organskog meda.
Porodica Batinić iz Lazareva poznata je pčelarska porodica. Majka Ankica jedna je od retkih žena koja se decenijama bavi pčelarstvom.
Kako su, kao porodica, pčelarstvom ovladali na visokom nivou, jedan od sinova, Darko, inače na doktorskim studijama, odlučio je da krene u pravcu proizvodnje organskog meda, jer je tu video šansu za unapređenje porodičnog posla, piše virtuelni inkubator.
Prošle godine, koju pčelari ocenjuju kao prosečnu, ako ne i lošu, Darko je uspeo da proizvede jednu tonu organskog meda.
– Proizvodnjom organskog meda počeo sam da se bavim na poziv centra Eko Agri. Našu su porodicu prepoznali kao dobre pčelare a nas spremne za nešto novo i drugačije, pa su nam ponudili da se okušamo u organskoj proizvodnji. Ova vrsta proizvodnje je vrlo komplikovana i zahtevna, prati je mnogo dokumentacije i mora biti proverljiva. Zahteva i mnogo ulaganja. Sve se mora prilagoditi organskoj proizvodnji, od boje na košnici do zabrane upotrebe bilo kojih pesticida. Svake godine se proizvodnja sertifikuje od nadležnih kuća, kaže Darko Batinić.
Proizvodnja meda na organski način je vrlo skupa, pogotovo u godini konverzije.
– Ulažete u proizvodnju, sertifikate, a med morate da prodajete po ceni konvencionalnog. Pčelarima zato mnogo znači institucionalna podrška. Zahvaljujući pokrajinskom konkursu, prošle godine dobio sam sredstva za nabavku zglobne mašine za utovar košnica, što mi je mnogo olakšalo seobu pčelinjaka. Ove godine konkurisao sam za nabavku mašine koja toplotom uklanja varou, što je u organskoj proizvodnji najbolji način uklanjanja ove štetočine – kaže Darko.
Prošle godine Darko Batinić uspeo je da proizvede tonu organskog meda. Organski med je, zbog načina proizvodnje i velikog ulaganja, skuplji od konvencionalnog. Za prosečnog potrošača, možda i preskup. Zato ovaj mladi pčelar šansu vidi u izvozu.
Ove godine, nada se Darko, proizvodnja će biti i veća.
– Za sada godina obećava, ali još je rano za ozbiljne prognoze. Zbog klimatskih promena, već godinama nam podbacuje bagremova paša. Kad ona uspe, za pčelare je to odlična vest. Pčele su dobro prezimile, nije bilo ranog cvetanja, i ako se ovako nastavi, ova bi godina mogla za pčelare biti bolja nego nekoliko prethodnih, kaže Darko Batinić.
Izvor: Virtuelni inkubator
