Uljana repica dobro reaguje na primenu i organskih i mineralnih đubriva. Ukupne potrebe repice, u toku vegetacije, za pojedinim hranivima za prinos od 3000 kg/ha su: azot 210 kg, fosfor 75 kg,kalijum 300 kg. Odnosno za svakih 100 kg semena repici treba obezbediti 7kg azota, 2,5 kg fosfora i 10kg kalijuma. Ukupne količine fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pre osnovnog oranja, a pola u predsetvenoj pripremi.

Repica je azotofilna biljka i za njenu ishranu u jednakom stepenu odgovaraju i amonijačni i nitratni oblik. Velike količine azota negativno utiču na otpornost biljaka na bolesti, štetočine, sušu, niske temperature itd. Na zemljištima siromašnim humusom i gde se zakasnilo sa setvom, a predusev je neka zrnena mahunjača, za uljanu repicu se može uneti najviše 30–40 kg azota po jednom hektaru. Glavna količina azotnih đubriva unosi se u proleće do početka intenzivnog vegetativnog rasta biljaka. Na lakšim zemljištima, u uslovima toplog proleća, đubriva treba primeniti ranije i obrnuto. Uticaj fosfora na život biljke je višestruka optimalna ishrana fosforom povećava prinos i poboljšava kvalitet, povećava se žetveni indeks, kao i sadržaj ulja u semenu, povećava otpornost biljaka na na niske temperature, ubrzava njihovo razviće i sazrevanje, doprinosi boljem razvoju korenovog sistema.

Kalijum je jedan od osnovnih elemenata ishrane uljane repice: učestvuje u razmeni ugljenih hidrata i proteina,pod njegovim uticajem u listovima pojačava se obrazovanje šećera i njegovo premeštanje u rezervne organe.

Nedostatak pojedinih hraniva značajno utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta uljane repice.

Piše: Violeta Veličković, PSSS Beograd