Setvu treba započeti kada se setveni sloj ugreje na oko 8 °C, a to je početkom aprila. To se obavlja sejalicama na međuredni razmak od 70 cm i razmak u redu od 25 do 30 cm. Suncokret se seje na konačan sklop i na dubinu od oko 5 cm.
Količina semena zavisi od njegove klijavosti i čistoće, mase 1.000 zrna i gustine sklopa, a najčešće je potrebno od 4 do 6 kg/ ha. Za uspešan rast i razvoj potrebno mu je puno svetlosti, koje se može osigurati pravilnim sklopom i rasporedom biljaka.
Najbolje rezultate suncokret daje na dubokim, plodnim i strukturnim zemljištima, slabo kisele i neutralne reakcije (černozem i ritska crnica). Suncokret stvara veliku vegetativnu masu, te zahteva puno vode.
Na nedostatak vode najosetljiviji je u vreme oblikovanja glavica i nalivanja semena. Korenov sistem jako je razvijen i prodire duboko u zemljište i vodu crpi iz dubljih slojeva, te je suncokret dosta otporan na sušu.
Ako je setva obavljena u suvo zemljište, treba obaviti valjanje. Pokorica se uništava lakim ili rotacionim drljačama. Osetljiv je na gajenje u monokulturi. Na isto mesto vraća se nakon što većeg broja godina (4 – 5 godina). Na površini na kojoj se gaji, kao pretkulture ne smeju se sejati sve one koje imaju zajedničke bolesti i štetočine sa suncokretom.
Najbolje pretkulture su mu strna žita (pšenica), a on je dobar predusev za pšenicu i kukuruz. Suncokretu treba osigurati dovoljno azota. Veća važnost pridaje se đubrenju fosfornim đubrivima jer suncokret jako dobro koristi kalijum iz zemljišta. Fosfor je važan za oblikovanje generativnih organa, cvetanje i oplodnju. Količine hraniva zavise o plodnosti zemljišta i planiranom rodu.
Suncokret sazreva krajem avgusta i početkom septembra. Sazrevanje teče sporo, glavice ostaju manje ili više zelene, seme ima povećan sadržaj vode i iz glavice ispada ono seme koje prvo dozre. Ako se žetva obavlja kombajnom, potrebno ju je obaviti pre nego se seme počne osipati, tj. kada donji deo glavice posmeđi.
Piše: Dipl. inž. Ivan Nan, PSS Zrenjanin
