Prva ovogodišnja analiza Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju pokazala je da je kod krpelja, na 15 od 17 pregledanih lokacija na teritoriji Beograda, utvrđeno prisustvo bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Zato treba izbegavati neuređene zelene površine, a nakon boravka u prirodi proveriti da nema krpelja na koži ili odeći.
Dr Slavica Maris, epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje, načelnik jedinice za zarazne bolesti kaže da bi najbolje bilo izbegavati boravak na neuređenim zelenim površinama, jer krpelji opstaju na niskom rastinju do metar i po visine.
Naravno, nogavice i dugi rukavi pomažu, a za nepokrivene delove tela treba koristiti repelente.
„Veoma je važno pregledati telo nakon boravka u prirodi, jer krpelj može da se zadrži na koži satima, pa i danima pre nego što pronađe pogodno mesto da ubode“, navodi Marisova.
Što ranije otkrivanje krpelja na koži, jer čak i krpelj zaražen bakterijom ima mnogo manje šanse da prenese bolest u prvih 24 časa.
Ukoliko pronađete krpelja na koži, dr Slavica Maris apeluje da nikako ne treba premazivati mesto uboda alkoholom ili uljima.
Što se samog vađenja krpelja tiče, najbolje je otići kod doktora, ali se to može uraditi i kod kuće.
„Dezinfikovanom pincetom ga treba uhvatiti što bliže koži i rilici i polako vući prema gore. Ukoliko neki deo ostane i dalje u koži, nikako ne trebate sami da vadite, već pravac u prvu ambulantu“, objašnjava Marisova.
Ukoliko se oko mesta uboda formira prsten to najčešće znači da je krpelj bio zaražen.
Klasični simptomi lajmske bolesti su umor, malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima. Ukoliko se bolest razvije može zahvatiti nervni sistem i srce.
„Terapija za lajmsku bolest su antibiotici. Naravno, bolje je što pre početi sa lečenjem da se bolest ne bi proširila. Terapija antibioticima dugo traje, od tri do četiri nedelje“, ističe doktorka.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
