Ljudi su odavno primetili da labudovi, kada ih zaboli vrat, prilaze obali i grickaju grančice vrbe. Životinjska intuicija kada su lekovite biljke u pitanju, još jednom se pokazala ispravnom. Bela vrba sadrži salicilna jedinjenja koja ublažavaju bol i koja imaju široku upotrebu u farmaceutskoj industriji.
Antički lekari i naučnici Galen i Dioskorid znali su za lekovitost vrbe. Kora koja se skida u rano proleće sa ovog drveta odličan je lek za ublažavanje bolova i smirivanje upala.
„Naša zemlja se veoma razlikuje, u Beogradu je sve zeleno, a okolina je negde i pod snegom. Kora vrbe trebalo bi da se sakuplja u ranim prolećnim mesecima pre nego što krene vegetacija i sa grana koje su debele kao ruka. Ubrana kora se usitni i suši se na promaji, gde nije direktno izložena suncu. Kada se osuši, dobijamo čaj od vrbe koji može da se koristi čitave godine“, rekao je Momčilo Antonijević, narodni travar i novinar.
Ističe da kora vrbe sadrži salicilna jedinjenja koja se koriste protiv bolova, a prihvaćena su i u zvaničnoj farmaceutskoj industriji. Dobra je protiv bolova u kostima i reume. U kombinaciji sa vrbovom korom, koriste se rastavić, list masline, kopriva.
„Kada je u pitanju glavobolja, bilo bi idealno kombinovati koru vrbe sa matičnjakom, hajdučkom travom ili ruzmarinom“, napominje travar.
„Poznato je da čaj od vrbove kore razređuje krv i ljudi koji već uzimaju lek za razređivanje krvi treba da budu jako pažljivi, jer to ne bi trebalo kombinovati. Kora vrbe se ne preporučuje ljudima koji imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Kora vrbe sadrži i auksin, biljni hormon rasta, i on se često primenjuje u baštovanstvu“, ističe Antonijević.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
