Začinske biljke vezuju se za mediteranski prostor, ali ih gajimo i u kontinentalnim delovima, u saksijama i baštama.
„Na primorju u Istri vegetacija kreće malo ranije. Dok se na nekim mestima u Srbiji tek povukao sneg i bude se prve prolećne biljke, u Istri uveliko cvetaju biljke“, rekao je Moma Antonijević, travar i novinar.
Tri najpoznatije začinske biljke koje su u širokoj upotrebi su lovor, ruzmarin i žalfija.
„Lovor je biljka koju stavljamo u sarmu i prebranac, izuzetno je lekovita. Još od antičkih vremena znalo se za njegove antiseptične sposobnosti. Kažu da je Neron za vreme velike epidemije kuge u Rimu bežao u lovorovu šumu, jer je duboko verovao da će ga lovorova isparenja, koja ova biljka ispušta u vazduh, sačuvati od kuge. Naučno je dokazano da je lovor dobar lek protiv gljivičnih infekcija, dobro reguliše i suvi nadražajni kašalj“, istakao je Momčilo Antonijević.
Ruzmarin je biljka koja se zahvaljujući svojim esencijalnim uljima vekovima koristi u kuhinji da bi se održala ispravnost nekih namirnica i da bi se tim namirnicama dao odličan ukus.
„Slaže se uz ribu i meso, koristi se za bolove od artritisa, za ženske bolesti, kod poboljšanja rasta kose i peruti. Esencijalno ulje ruzmarina je miorelaksant i pomaže da se organizam brže oporavi kod sportskih povreda“, rekoa je travar Antonijević.
Žalfija ili kadulja se najviše koristi kao začin u Italiji i Francuskoj, slaže se uz slaninu i svinjetinu.
„Kod nas je poznata kao lekovita biljka. Čuveni franački kralj Karlo Veliki naredio je da svaki manastir mora da gaji žalfiju. Ona je bila njegova omiljena biljka. Kod nas se koristi za upalu grla, ali se dobro meša sa lovorom. Koristi se i kao čaj kod žena u menopauzi, jer smanjuje noćno znojenje“, istakao je Momčilo Antonijević.
Izvor: RTS
