Bogato arhitektonsko nasleđe i raskošne građevine vojvođanskih gradova svoj nastanak duguju zemlji. Usevi sa zemlje donose blagostanje, a onda je takođe od te zemlje počela da se pravi cigla i crep. Tada banatske varoši i sela dobijaju obličje.
Banat je bio močvara, ali se od kraja 18. veka – sa gradnjom kanala i isušivanjem tla, negostoljubivi region pretvarao u izdašnu plodnu crnicu.
Bogata banatska zemlja nudi bogat plod. Ovo je žitnica Evrope, kažu, ali u isto vreme ova banatska zemlja nudi vam i siguran dom , krov nad glavom, o čemu svedoče brojne ciglane i crepane na ulazu u svako naseljeno mesto.
U početku su kuće „nabijače“ pravljene od čerpića i lepljene zemlje, a potom su – pod austrouogarskim uticajem, građene od pečene cigle i crepa i postale deo evropskog arhitektonskog nasleđa. Danas je 90 odsto kuća u Banatu od cigle.
„Kuće od cigle, od čvrstog materijala i onda se u svakom selu krajem veka otvaraju ciglane. Evo, ovde kod nas je bila u Ruskom selu, u Velikom selu dve, ovde u Kikindi na kraj, u Iđošu, onda gore u Sajanu, iza Bašaida. Skroro u svakom selu su te ciglane postojale. One su proizvodile dve do tri hiljade komada cigala dnevno“, navodi Dušan Dejanac, pisac i istoričar iz Kikinde.
Poaori kažu „Težak kao zemlja!“ Nimalo lakši od njihovog, ratarskog, nije bio ni posao u ciglanama.
„Taj posao, kada oni kopaju nekoliko dana tu zemlju, pa onda ubacuju unutra slamu i plevu i koješta da bi napravio i jednu smesu koja opet morala da „živi“ izvesni broj dana i onda to da zalivaju vodom, da gaze. Znači, jedan izuzetno težak mučenički posao“, objašnjava Dragoljub Bardljica, hroničar iz Kikinde.
Neke od prvih seoskih ciglana danas su pravi giganti u proizvodnji građevinskog meterijala. Ali, ova čudesna ravničarska zemlja našla je put i do vrhunske umetnosti. Kikinda je već decenijama domaćin simpozijuma „Tera“, gde vajari iz celog sveta prave skulpture upravo od banatske ilovače.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
