Светске цене прехрамбених производа благо су се спустиле у априлу са рекордног нивоа претходног месеца, вођене скромним падом цена биљних уља и житарица, објавила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО).
Индекс глобалних цена хране, који израчунава ФАО, износио је у априлу у просеку 158,5 поена, што је пад од 0,8 одсто у односу на највиши ниво забележен у марту, наводи се у извештају објављеном на веб сајту ове агенције УН са седиштем у Риму.
ФАО је ревидирао навише мартовски индекс цена хране на 159,7 поена са првобитно објављених 159,3 бода.
Ипак, глобалне цене хране у корпи пет прехрамбених производа чије месечне промене прати ФАО, и даље су за 29,8 одсто више него у априлу 2021.
Цене биљних уља су у априлу појефтиниле на светским тржиштима за 5,7 одсто, чиме је неутралисана скоро трећина њиховог раста регистрованог у марту, јер је ограничење тражње гурнуло цене палминог, сунцокретовог и сојиног уља наниже.
Неизвесност у погледу расположивог извоза из Индонезије, водећег светског извозника палминог уља, била је ограничавајући фактор за јачи пад глобалних цена ове ситовине.
„Мали пад цена је добродошло олакшање, посебно за земље са ниским приходима које се боре с мањком хране, али су цене и даље близу недавних највиших нивоа, што одражава упорно напрегнуту тржишну ситуацију с понудом и потражњом и представља изазов за глобалну прехрамбену сигурност за најугроженије“, навео је главни економиста у ФАО Максимо Тореро Кулен.
Глобалне цене житарица су прошлог месеца склизнуле за 0,7 процентних поена, чему је највише допринео пад светских цена кукуруза од 3,0 одсто.
Међународне котације пшенице су, под снажним утицајем континуиране блокаде лука у Украјини и забринутости око стања усева у Сједињеним Америчким Државама, порасле за 0,2 одсто, а њихов јачи пораст ублажен је већим испорукама из Индије и извозом из Руске Федерације него што се очекивало.
Пиринач је на глобалном тржишту у априлу био за 2,3 одсто скупљи у односу на март, због снажне потражње из Кине и са Блиског истока.
Цена шећера је такође забележила раст за 3,3 одсто, подстакнута поскупљењем етанола и забринутошћу због кашњења почетка жетве 2022. у Бразилу, највећем светском извознику шећера.
Светске цена меса су ојачале у априлу за 2,2 процента на месечном нивоу, достижући нов рекорд, пошто су порасле котације живинског и говеђег меса. На цене живинског меса утицао је прекиди извоза из Украјине и ширење епидемије птичјег грипа на северној хемисфери. Насупрот томе, овчије месо је незнатно појефтинило.
Што се тиче млечних производа, њихове цене су у просеку порасле за 0,9 процената, због константно недовољне глобалне понуде, пошто је производња млека у западној Европи и Океанији наставила да се креће испод уобичајених сезонских нивоа. Највише су скочиле светске цене путера, под утицајем раста тражње повезаног са актуленом несташицом сунцокретовог уља и маргарина.
У посебном извештају о проценама понуде и потражње житарица, ФАО је незнатно смањио пројекцију светске производње пшенице у 2022. години на 782 милиона тона, са 784 милиона тона колико је предвиђао прошлог месеца.
Прогноза је снижена због процењеног смањења жетвених површина у Украјини од 20 посто и очекиваног пада производње у Мароку због суше у тој северноафричкој држави.
Извор: Танјуг
Фото: Pixabay
