Lukova lisna buva (Bactericera tremblayi) je štetočina svih gajenih lukova. U našoj zemlji ima više generacija, najčešće četiri do šest. Odrasla buva je sivi insekt, dug svega dva i po milimetra, sa specifično sklopljenim krilima dok miruje. U usevu je najčešće otkrivaju narand`asta jaja na listovima položena na dugim drškama dva puta dužim od jajeta, i karakteristično uvijeni oštećeni listovi luka. Larva je u početku žutonarand`aste, a kasnije žutozelene boje.
Ova štetočina prezimljava kao odrastao insekt ispod biljnih ostataka. Aktivira se već krajem marta i hrani se sokovima luka posađenog u jesen. Ženka polaže jaja po celoj dužini lista, a najviše u njegovoj osnovi. Čim se ispili, larva se pričvrsti za list i isisava sokove.
Kao posledica ishrane i larvi i odraslih insekata, isisavanjem sokova iz luka, listovi napadnutih biljaka se uvijaju na specifičan, lako uočljiv način.
Štetočinu valja suzbijati korišćenjem više mera. U ovom periodu insekticidi se mogu primenjivati samo u semenskom usevu i luku koji će se vaditi u leto i koristiti kao konzumni tokom zime. U slućaju jačeg napada usev se može prskati insekticidom Volley 20 SP u dva navrata. Čim se povrće izvadi, valja pokupiti sve ostatke sa polja i spaliti, a parcelu odmah obraditi. U proizvodnji luka mora se poštovati plodored.
Ono što se sada može uraditi na parcelama pod lukom koji će se u ishrani koristiti kao mladi, jeste vađenje pojedinačno zaraženih biljaka, ili onih iz manjih obolelih oaza i uništavanje, ako se ne mogu upotrebljavati kao mlado povrće.
Plamenjača luka (izaziva je gljiva Peronospora destructor), jedna je od najštetnijih bolesti ovog povrća u našoj zemlji. U godinama povoljnim za razvoj gljive štete mogu biti i do 80 procenata. Gljiva parazitira na velikom broju vrsta iz roda Allium, a najveće štete pričinjava na crnom luku. Otkrivena je i na praziluku i belom luku.
Na obolelim biljkama P. destructor izaziva dva tipa simptoma: sistemične i lokalne. U proleće, tokom aprila i početkom maja, u usevu se mogu uočiti žarišta sa pojedinačnim biljkama koje imaju bleđe listove i zaostaju u porastu. U uslovima visoke vlažnosti i povećane temperature na tim listovima uočava se prljavo sivoljubičasta prevlaka sa organima za razmnožavanje parazita. Na mestima infekcije lisno tkivo nekrotira, nastaju manje ili veće izdužene pege, koje se šire od vrha ka osnovi listova. Oboleli listovi venu, a kako bolest odmiče – i suše se.
Plamenjača se u nezaštićenom usevu brzo širi i zahvata celu površinu. Micelija iz obolelih listova prelazi u lukovice i na unutrašnjim ljuspama javljaju se zagasite pege, a u slučaju sistemične zaraze trune cele lukovice.
Radi što ranijeg uočavanja pojave prvih simptoma oboljenja, potrebno je pregledati usev luka bar jednom nedeljno. Kada su vremenski uslovi povoljni za razvoj plamenjače, usev treba pregledati i češće. U zaštiti valja biti uporan i sprovoditi je redovno, kombinovanjem više mera. Preporučuje se da se poštuje plodored, uklone svi korovi na parceli i oko nje, i biljke zaštite fungicidima
U našoj zemlji su za ovu namenu registrovani fungicidi na bazi bakra i cirama, Odeon, Folio gold 537,5 SC, Antracol 70 WG, Pehar plus, Dakoflo, Bravo 720 SC, Verita, Signum, Ortiva opti 480 SC. Dobro je da se za svako sledeće prskanje koristi preparat na bazi druge aktivne materije.
S. M.
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
