Povećanje obima svetske trgovine doprinelo je prenošenju štetočina sa drugih kontinenata u Evropu. Klimatske promene i zagađenje vazduha utiču i na degradaciju šuma u našem regionu, a povećanje uvoza biljaka donelo je i nove insekte koje ugrožavaju biljni svet.

U Evropu je uneto više od 11.000 stranih vrsta insekata, ali je među njima oko 10 odsto invazivnih vrsta koje mogu da ugroze zdravlje ljudi i životinja.

Uvoz sadnica cveća i ukrasnog bilja u Srbiju u poslednjih pet godina je utrostručen. 

Profesorka dr Milka Glavendekić sa Šumarskog fakulteta – Odsek za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu, kaže da je vrsta šimširov plamenac uneta iz Azije 2006. godine u Nemačku, sa jeftinim sadnim materijalom iz Kine.

– Veoma brzo se proširila u Švajcarsku, u Italiju, u Holandiju. Kod nas je najverovatnije došla sa materijalom iz Italije – objašnjava profesorka. 

Profesorka Glavendekić navodi da se trenutno aktuelno unose razne vrsti biljnih vaši, te lisnih buva, kao kada su uvožene dvoredne sadnice za Beograd. 

– Imamo i dodatni momenat. To je unošenje sa sadnim materijalom mediteranskih vrsta, koje sada u promenjenim klimatskim uslovima, se masovno javljaju. Takav primer je upravo i zeleni klekin krasac – kaže Glavendekićeva.

Sa biljkama i rezanim cvećem iz uvoza, stiglo je i oko 80 odsto stranih vrsta insekata.

Jedan od puteva unošenja stranih i invazivnih vrsta insekata je i drvena ambalaža. Osim toga što nanose štetu u šumarstvu, ti insekti mogu da izazovu snažne alergijske reakcije i dermatitis.

U poslednjih nekoliko godina pejzaž crnogorskog primorja potpuno je promenjen. 

Prof. dr Snežana Belanović Simić sa Šumarskog fakulteta – Odsek za ekološki inženjering i zaštitu vodnih i zemljišnih resursa, ukazuje da su nestale stotine, hiljade palmi usled unošenja strane invazivne vrste: crveni palmin surlaš. 

Dodaje da je to je uvezeno sa sadnim materijalom, koji je mogao da bude u arapskim zemljama.

Na Tari je, na primer, stanje šuma zabrinjavajuće: zapaženo je sušenje jele, smrče i pančićeve omorike. 

Profesorka Belanović Simić ističe da zagađenje i povećanje, sve veće emisije od različitih ljudskih aktivnosti su uticale da dođemo u situaciju da je opstanak određenih i vrsta ugrožen. 

– Kisele kiše se vezuju za zagađenje, koje obično sa sobom nose sekundarne štetne polutante – ukazuje profesorka Belanović Simić. 

Prognoze su da će mnogi šumski ekosistemi biti izmenjeni zbog zagađenja vazduha, klimatskih promena i širenja invazivnih vrsta insekata. 

Samo prošle godine u tropskim zemljama uništeno je preko 11 miliona hektara šume.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay