Sve brže rastuća inflacija, a naročito poskupljenje određenih sirovina, značajno je uticala i na uzgajivače cveća u Srbiji.
Naučna savetnica iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije (PKS) Danica Mićanović kaže da je posebno negativno uticalo poskupljenje energenata i đubriva, sirovina, repromaterijala i rezervnih delova, ali da rast cena nije toliko drastičan da bi se poremetili planovi proizvođača.
Najveći problem uzgajivača cveća u Srbiji, vezano za ukrajinsku krizu, je pre svega nestabilnost tržišta.
– Sezona je na sreću uspešno završena pre rata u Ukrajini, tako da se očekuju novi dogovori i ugovori od juna. Naši proizvođači veruju da će to tada rat da se završi i trenutno ne traže alternativna tržišta za plasman svojih proizvoda. Domaći uzgajivači imaju dosta potraživanja iz Rusije iako su i njihovi partneri u nezavidnoj situaciji – navodi Mićanović.
Na pitanje da li je bilo problema sa lancima snabdevanja koji su bitni za ovaj sektor, ona kaže da veze nisu prekidane, ali da su neke kompanije izvozile i uvozile repromaterijal preko Holandije.
– Pitanje je da li će se nastaviti kontinuitet, jer je zbog političke situacije prouzrokovane ukrajinskom krizom otežano poslovanje ne samo sa Ukrajinom, Rusijom i Belorusijom, već i sa Evropskom unijom, uz kontinuirano povećanje rizika. Zbog najava reakcija Rusije na sankcije uvedene od strane SAD, Velike Britanije i EU situacija na globalnom tržištu je praktično nepredvidiva i očekivanja su da će u narednom periodu doći do pogoršanja uslova poslovanja – ocenjuje Danica Mićanović.
Ona dodaje da proizvođači imaju i lokalnih problema koji se prvenstveno odnose na veliki nedostatak radne snage.
Kada je reč o proizvodnji i izvozu biljaka, predstavnica PKS objašnjava da Srbija ima dobre uslove za plantažnu proizvodnju cveća i ukrasnog bilja, usled povoljnih klimatskih faktora i dužine vegetacionog perioda, što ukazuje na potencijale za unapređenje ove privredne grane.
Prema ocenama evropskih stručnjaka, Srbija i jug Francuske su najbolja podneblja u Evropi za gajenje ruža, jer imaju skoro identičnu mikroklimu, broj sunčanih dana i kvalitet zemljišta. Najznačajniji regioni za proizvodnju i uzgoj cveća u Srbiji su u Vojvodini, na severu zemlje, na granici sa Mađarskom, zatim okolina Šapca, zapadno od Beograda, oblast Ljiga, Trstenika i Kruševca, Sremčice, Velike Drenove…
– Trend potrošnje cveća u svetu i u Srbiji je u usponu. Potrošnja raste po godišnjoj stopi od 10 odsto, uz promet veći od 200 milijardi evra na svetskom i oko 27 miliona evra na domaćem tržištu – ističe Danica Mićanović.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2021. godine iznosila je 27,4 miliona evra (10,1 tona) od čega je vrednost izvoza iznosila 5,4 miliona evra (2,90 tone), a vrednost uvoza 22 miliona evra (7,20 tone).
Vrednost izvoza u 2021. godini je veća za 28 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu je postignuta prosečna cena od 1,85 evra po kilogramu.
Ipak, i pored velikog potencijala, prema rečima Danice Mićanović, generalno ne postoji nijedna naučno-istraživačka organizacija koja radi selekciju i oplemenjivanje cveća u Srbiji.
– Formirano je nekoliko instituta pri fakultetima u Beogradu i Novom Sadu, radi edukacije, ali neophodno je i istraživački jačati ovu oblast. Raditi na povećanju površina pod cvećem i ukrasnim biljem, intenziviranju proizvodnje, umrežavanju i jačanju proizvođača, sa ciljem stvaranja povoljnijeg ambijenta za poslovanje. Neophodno je pratiti i primenjivati svetska dostignuća u tehnologiji gajenja, organizaciji proizvodnje i plasmanu, sa ciljem bolje tržišne pozicioniranosti i podizanja konkurentnosti na svetskom tržištu – zaključuje naučna savetnica iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u Privrednoj komori Srbije Danica Mićanović.
U Srbiji je od svih vrsta cveća, prema njenim rečima, najvažnija proizvodnja ruža, kako svežih, tako i kalemljenih i nekalemljenih za sadnju.
– Ruže izvozimo i uvozimo. Ukupan izvoz ruža iznosi 2,7 miliona evra, a uvoz 250.000 evra, dok je uvoz 2020. godine bio 2,1 milion evra. To znači da je uvoz drastično smanjen. Ruže uglavnom izvozimo za sadnju, oko 2,1 miliona evra, a uvozimo sveže cveće što je još jedan pokazatelj potencijalne proizvodnje ruža – naglašava Mićanović.
Izvor: biznis.rs
Foto: Pixabay
