Proplanci i šume naše zemlje puni su raznih lekovitih biljaka, samo valja ih prepoznati i znati koji deo se, kod koje vrste, u koje vreme sakuplja. Neke lekovite biljke se i gaje, a neke su poznatije kao povrće. Najveća nepoznanica među njima je artičoka (Cynara scolymus), zeljasta biljka poreklom s Mediterana, koja je bila čuvena još u doba antičke Grčke i Rima. Postoji puno legendi o artičoki, a po jednoj se vrhovni bog Zevs zaljubio u lepoticu Cinaru koja je ostala hladna na njegova udvaranja. Uvređeni Zevs ju je pretvorio u biljku s prelepim cvetovima i bodljikavim listovima, zbog kojih je ostala nepristupačna – u artičoku.

Piše: Svetlana Mujanović

Savremenim istraživanjima iz cvasti i listova izolovana su brojna aktivna lekovita jedinjenja, a cvetovi, koji plene toplom ljubičastom bojom, pravi su delikates u elitnim restoranima.

Kao povrće ova biljka se može videti tek u nekim baštama i okućnicama. Mnogi je gaje i kao ukrasnu jer, i bez cveta, njeni zelenosivi listovi sa srebrnkastim odsjajem, privuku pažnju svakog prolaznika. Najveći problem, zbog kojeg je u našim krajevima retka, jeste taj što teško prezimi, a kao lekovita biljka je malo poznata. Ipak je u selima na obroncima Svrljiških i Suve planine mnogi gaje i postoji više otkupljivača suve herbe.

Lekovita sirovina za farmaceute

Porodica Judit Kiš Torma nekada je živela na severu Bačke, a onda su se, kako se to često kaže, trbuhom za kruhom, otisnuli na jugoistok i skućili u selu Crnoljevica, nedaleko od Svrljiga. Za Juditu, krojačicu po zanimanju, ovde nije bilo posla, jer, kako u šali kaže, ovdašnje žene nisu pratile modu. Odluka je pala da krene u sakupljanje lekovitog bilja, kojeg ima u izobilju na svakom koraku. I tako, vešta krojačica, a nevešta sakupljačica lekovitog bilja, noću je učila, a danju išla po proplancima da to što je naučila, primeni u praksi.

Ubrzo je počela da sama proizvodi rasad nekih biljaka, i to za potrebe malih i velikih kompanija iz farmaceutske industrije. Tako su napravili plastenik i u njemu je, između ostalih, krenula i setva i proizvodnja rasada artičoke koji, čim prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva iznose na otvoreno i gaje do zime. A zbog čega samo do zime, zašto ne i više godina jer, to je višegodišnja biljka?

– Kao višegodišnja biljka artičoka se gaji kao povrće, zbog nerascvetanog pupoljka koji se koristi u ishrani – kaže Judit. – Kao lekovita, pogotovo na većim nadmorskim visinama, kod nas se ipak gaji kao jednogodišnja, jer bi se teško mogla zaštititi od zime, a i najlekovitiji su prvi listovi kod mlade biljke.

Kada je rešila da se bavi ovim poslom Judita je odlučila da ne bude „sveznalica“, i kao laik u ovoj oblasti nekom ne upropasti zdravlje kojekakvim čajnim mešavinama i tinkturama. To treba da rade stručnjaci koji su se školovali za to. Njeno će biti da sakupi ili proizvede samo zdravu, kvalitetnu sirovinu.

Čardak najbolja sušara

Proizvodnja počinje u februaru. U plastenik koji se greje, poseje se artičoka u veće čaše, samo po jedna semenka, zbog jakog i robusnog korena za dve biljke ne bi bilo dovoljno mesta za rast. Tu se neguju kao svaki rasad, i već sredinom aprila, kada se u ovim krajevima zemljište zagreje i prestane opasnost od mrazeva, iznosi se i sadi na otvoreno polje. Nega je ista kao kod artičoke za cvet, samo se sadi malo gušće, jer se na tom mestu neće bokoriti i nije joj potreban veliki prostor.

– Berba listova počinje kada pregledom, vizuelno, utvrdim da su se donji dovoljno razvili, ali da nisu prerasli i „omatorili“  – ističe naša sagovornica. – Kod ove biljke nervatura lista je jako izražena, posebno glavni nerv koji je debeo i gumast, savitljiv, pa listove, posebno na većoj površini, valja brati svakodnevno.

Obrani se nižu na debeo kanap i odnose u sušaru. A sušara je, naški rečeno čardak, postavljen iznad dugačke garaže, u kojem je izraženo strujanje vazduha-promaja, i tu se listovi prirodno suše, zaštićeni od direktnih sunčevih zraka, vetra i kiše. Već posle nedelju dana, počinju svakodnevni pregledi. U zavisnosti od vremenskih prilika, sušenje traje i do tri nedelje. Posebno poslednje nedelje Judit „vizitira“ svaki list, opipava centralni nerv da proveri da li je još savitljiv. Kada na dodir bude krt, pred veče i uvek u smiraj dana, dok sunce ne zađe, listovi se skidaju s kanapa, slažu i pakuju u čiste papirne vreće koje se čuvaju u čistoj, suvoj prostoriji dok se ne nakupi veća količina za otkupnu stanicu iz koje se dalje distribuiraju, najčešće do Instituta „Josif Pančić“, gde se prerađuju.

– Listovi se pakuju dok ima sunca, ali ne jakog, jer samo tako zadržavaju boju, miris i čvrstinu – otkriva tajnu naša sagovornica.  – Kada padne veče, podiže se relativna vlažnost koju listovi upiju, centralni nerv postaje ponovo elastičan, što znači da herba nije suva i da će upakovana, makar i u papirnu vreću, da se uplesnivi.

Sušeni listovi najlekovitiji

Pupoljci artičoke obiluju hlorogenskom kiselinom, poznatom po antioksidativnim svojstvima, za koju pojedina istraživanja pokazuju da bi mogla biti efikasna u prevenciji dijabetesa tipa II. Prisutni su silimarin, kao i mešavina flavonolignana, molekula koji stimulišu regeneraciju jetrinog parenhima. Pupoljci sadrže mnoštvo organskih kiselina – jabučnu, ćilibarnu, limunsku, fumarnu i mlečnu, zatim flavonoide, antocijane, fruktane, inulin, značajne količina vitamina B3, magnezijuma, fosfora, kalijuma, bakra i vitamina C, što ih svrstava u zdravu i pomalo lekovitu hranu. Osim pupoljaka, jestivi su i listovi koji se koriste za proizvodnju raznih aperitiva. Ipak, najlekovitiji deo su sušeni listovi koji su se vekovima koristili za lečenje određenih zdravstvenih tegoba, pre svega bolesti jetre i žuči.

U listovima je smešteno mnogo flavonoida (cinarozid i skolimozid), fenolne kiseline (cinarin), gorki seskviterpenski laktoni, organske kiseline i vlakna. Koristi se i kao diuretik, jer podstiče bubrege da brže izbacuju nepotrebnu tečnost.