Borba protiv krivolova na južnom Tamišu je neprestana i danonoćna zato što i krivolovci rade noću, kažu u ribolovačkoj službi na ovoj reci, čije su čuvare, kako svedoče, i fizički napadali i pretili im ubistvom. Uprkos svemu uspeli su, kažu, da suzbiju nekontrolisan krivolov, pa se u reci uvećao riblji fond, priroda počela da se oporavlja što pokazuje i to što se na Tamišu ponovo pojavio dabar.
Oliver Adžić, šef čuvarske službe koja radi u okviru Ribolovačkog saveza Vojvodine, kaže da je do pre nekoliko godina u reci bilo nebrojeno krivolovačkih alata – brojni senkeri, bubnjevi i stotine metara mreža, a pecaroši maltene nisu imali dozvole i ističe da je sada situacija sada je neuporedivo bolja, krivolovci su bar jednom hvatani i mnogi su procesuirani, dok većina ribolovaca ima dozvolu i poštuje propise.
On dodaje da se povećanjem ribljeg fonda pokazalo da sada pecaroši cešće prave prekršaje tako što kriju ribu ulovljenu tokom lovostaja ili ispod dozvoljene mere i da se kod takvih slučajeva oduzimaju dozvolu, pribor i opremu, idu prekršajne prijave i kazne od pet do 150. 000 dinara.
„Ima i nekoliko krivolovaca koji nisu odustajali čak ni nakon četiri-pet postupaka, a bilo je i napada na nas, poput naletanja čamcem, kao i pretnji da će nas upucati ili ubiti“, navodi on i dodaje da se mnogi takvi slučajevi rešavaju pred sudom, kao i da su neki već okončani.
Jedan od najiskusnijih u tamiškoj ribočuvarskoj službi koja broji šestoricu čuvara i desetak volontera, Slavoljub Krstić kaže kako je u rejonu od Dunava do Opova na početku bukvalno ispod svake vrbe bilo nešto od ribolovačkog alata poput mreža, senkera, bubnjeva dodaje da Tamiš kao reka ne podleže privrednom ribolovu, što podrazumava zabranu korišćenja ovih alata i ističe kako iako krivolova još uvek ima, ali tek deset odsto u odnosu u odnosu na period od pre nekoliko godina.
„Dokaz je i to što pretragom vode ne nailazimo na alate, senkera gotovo i da nema jer su skupi, a nađemo tek na poneku mrežu“, kaže on i dodaje da su im zahvalni i sami ribolovci koji ističu da sada nešto mogu i da ulove.
Posebo raduje i to što se poslednjih godina u ove vode doseljava dabar.
„On dolazi iz uzvodnog dela Tamiša, a ima ga i blizu Pančeva što vidimo po oguljenoj kori i pošečenom drveću“, priča Krstić, a stanjem ribljeg fonda u Tamišu prezadovoljni su i pecaroši.
Dragan Milenković, predsednik Udruženja sportskih ribolovaca i nautičara „Tamiš“, najbrojnijeg u okruženju kaže i da članovi udruženja pomazu rad ribočuvara tako što im dojavljuju krivolov, a pomažu i kao volonteri.
„Imamo savesne članove koji poštuju sve zakonske norme od lovostaja do veličine ribe, ali ima i onih malobrojnih izuzetaka koji se ne pridržavaju tih mera, a mi pokušavamo da ih sankcionišemo“, kaze on i naglašava da je sada period mresta i očekuje od kolega da poštuju zabranu lova šarana, soma, smuđa, štuke i druge bele ribe, kojih je sve više na Tamišu.
„Koliko znamo u poslednje vreme hvatani su i šarani od 10 do 15 kilograma, somovi od 30 do 40, kao i mnogo bele ribe“, navodi Milenković.
On ističe da je ribe pa i takvih primeraka bilo neuporedivo pre desetak godina kada krivolov bio veoma izražen, jer se njime moglo maltene nesmetano baviti.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
