Na Agronomskom fakultetu u Čačku uskoro će biti formirana laboratorija koja će se baviti senzorskom ocenom prehrambenih proizvoda, a pre svega mesa.
Laboratorija će biti formirana zahvaljujući saradnji eminentnih stručnjaka iz ove oblasti sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Agronomskog fakulteta u Čačku, a prodekan za nastavu ovog fakulteta Vladimir Kurčubić kaže da se ranija strategija od njive do trpeze, danas menja u strategiju od trpeze do njive.
– Proizvod se mora proizvesti onakav kakav traže potrošači, bezbedan, kvalitetan i da po senzorskim karakteristikama odgovara zahtevima potrošača, navikama i tradiciji – kaže Kurčubić i dodaje da je obezbeđen prostor kao i većina opreme i da preostaje softversko povezivanje, kako bi se proizvodi ocenjivali i dobijali gotovi rezultati.
Prema njegovim rečima, Agronomski fakultet će na ovaj način sarađivati sa privrednim sektorom, a već ima privrednika koji su zainteresovani da svoj proizvod na svetskom tržištu predstave u najlepšem svetlu.
– Kada dođe kupac, vi pored fotografije šaljete senzorsku ocenu koja garantuje kvalitet. Bićemo akreditovana laboratorija, a studenti će biti obučavani u ovom sektoru što je takođe veoma značajno – kaže Kurčubić.
Savremenu metodu određivanja kvaliteta hrane razvio je i pre tri godine stavio u pogon profesor Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda Igor Tomašević. Predstavio je na Svetskom kongresu tehnologije mesa u Nemačkoj, Nemci su je otkupili a tamošnji institut za prehrambenu tehnologiju među prvima je prepoznao značaj ove metode u prehrambenoj industriji.
– Metoda je priznata svuda u svetu, pa i u Evropi, a siguran sam da ono što valja Nemcima, valjaće i nama. Suštinski je važno da se bavimo svim aspektima kvaliteta i bezbednosti hrane, pre svega mesa i mleka – kaže Tomašević.
Dodaje da prehrambena industrija doživljava pravu revoluciju digitalne prirode jer se prelazi na tzv. klaud internet, a brže informacije su važne, jer istog trenutka kada se dobiju rezultati analiza vezanih za kvalitet mesa i mleka, one se za manje od pet sekundi prosleđuju dalje. To pomaže da se trenutno donose i odluke da li bi nešto na proizvodu trebalo da se popravlja ili ne.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
