ntenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, nekontrolisanom upotrebom mineralnih elemenata, a smanjenim unošenjem organskih đubriva, čovek je nehotice povećao kiselost zemljišta. Od parcela na kojima je bilo puno humusa, koja su po kvalitetu klasifikovana u prvu i drugu klasu, vremenom su napravljene njive na kojima je zemljište kiselo. Kisela zemljišta nisu pogodna za gajenje većine biljaka, pa je neophodno da se takva popravljaju. Kako to da se uradi, prenosimo savet Ljiljane Vuksanović, dipl. inž. poljoprivrede, stručnjaka PSSS u Kragujevcu.
Piše: Svetlana Mujanović
– Zemljišta kisele reakcije u Srbiji svake godine ima sve više – ukazuje inženjerka Vuksanović. – Agrohemijske analize potvrđuju da nam je preko 60 procenata obradivog zemljišta previše kiselo i da to sve više postaje ograničavajući faktor biljne proizvodnje. Stalno povećanje kiselih površina posledica je primene intenzivne tehnologije proizvodnje koja „promoviše“ upotrebu sve veće nekontrolisane količine mineralnih hraniva, uticaja kiselih kiša, kao i izostanka unošenja organskih đubriva. To sve izaziva poremećaje u hemijskim, biološkim i fizičkim osobinama zemljišta.
Slaba za useve, a teška za obradu
Najveći deo kiselih zemljišta nalazi se južno od Save i, ukoliko se izuzmu parcele u dolinama reka, u svim regionima uže Srbije rasprostranjene su njive sa zemljištem različitog stepena kiselosti koja imaju pH u vodi 5,6 i ispod. Ona su slabo do srednje obezbeđena ukupnim azotom, slabo obezbeđena lako pristupačnim fosforom, a vrednost lako pristupačniog kalijuma je srednja i dobra.
Mapiranjem parcela utvrđeno je da samo na području Šumadije ima preko 75 procenata kiselih zemljišta. Njihovom popravkom povećala bi se površina obradivog zemljišta u odnosu na sadašnje stanje i, naravno, prinosi svih gajenih biljaka.
