Za porodično poljoprivredno gazdinstvo Klare i Tibora Almašija iz Malih Pijaca, na severu Bačke, može se reći da je osrednje, možda i manje od toga, jer obrađuje oko 20 hektara, ali je zato proizvodnja intenzivnija sa raznovrsnom setvenom strukturom koja se prilagođava prilikama na neizvesnom agrarnom tržištu.
– Prethodnih dana za vađenje je dospeo jesenji beli luk, kojim se već dugo bavimo. Pod belim lukom smo imali jutro i po, a na toj parceli kao drugi usev zasniva se proizvodnja kupusa. Naš kraj poznat je po proizvodnji jesenjeg belog luka, posebno kod komšija iz obližnjeg sela Šupljak, ali i kod nas je odličnog kvaliteta i dobro rađa. Navodnjavali smo ga i ne kažem da je najbolji, ali rod je solidan, biće za prodau oko dve tone – raportira Tibor Almaši.
Četvrt veka Almašijevi su se bavili duvanom sorte “berlej”, čak i na površini do pet hektara, ali je prethodnih godina površina smanjivana, da bi ove sezone “doterali cara do duvara” i odustali od proizvodnje žutog lista, pa se preorijentisali na semensku proizvodnju ukrasnih tikvica.
Ispostavilo se da ukrasne tikvice profitabilnije cvetaju od duvana. Almašijevi već petu godinu semensku proizvodnju ukrasnih tikvica ugovaraju sa jednom subotičkom firmom.
– Uzgajamo četiri, pet sorti ukrasnih tikvica na površini od dva i po do tri jutra. Za razliku od proizvodnje duvana sa uzgojem tikvica nema toliko posla. Rasad sami odnegujemo ispod plastenika, koji je ranije služio za proizvodnju rasada duvana. Tehnologija je otprilike ista kao i kod proizvodnje rasada duvana, a za rasađivanje prispeva u isto vreme. Posle rasađivanja neophodno je obaviti špartanje i kopanje, ako je potrebno bude i prskanja protiv vaši, mada ima godina kada za tim nema potrebe, a na kraju nas čeka berba ukrasnih tikvica – ispričao je Tibor.
Domaćin iz Malih Pijaca konstatuje da u semenskoj proizvodnji ukrasnih tikvica pored toga što je manje posla, donose veću zaradu nego duvan. Seme ukrasnih tikvica ide za izvoz u Holandiju i Nemačku, pa završava na evropskom tržištu.
Pored belog luka, kupusa i ukrasnih tikvica, porodica Almaši se bavi još proizvodnjom krompira, a zbog plodoreda zastupljeni su ječam i kukuruz. Pod krompirom je sada samo pola jutra, ali bilo je sezona kada je zauzimao i četiri-pet jutara. Krompir se u Malim Pijacama i okolini sve više proizvodi, pa se dešava da ima problema sa plasmanom. Prošle godine u proleće je od kuće za kilogram krompira postizao cenu od samo pet dinara, a pet tona nije mogao da proda nego je bacio. Prošle jeseni krompir je već imao dobru cenu, pa Tibor uverava da treba raditi i kada je dobra i kada je cena nepovoljna, da treba prihvatati i rizik, kojeg u poljoprivredi ne manjka.
– Pod ječmom je bilo pet jutara, pri čemu sam jedan deo imao mogućnost da navodnjavam i tu je rod solidan, vidi se na prinosu koji je do tri i po tone po jutru, dok je na parceli gde nije bilo navodnjavanja rodilo oko dve tone po jutru. Ječam sam isporučio firmi “Agrosilver” u Malim Pijacama i završava za kompaniju “Gebi” u Čantaviru, zato što sam ostvario podsticajna sredstva Fondacije “Prosperitati” i imam obavezu iz ugovora da isporučujem rod integratoru proizvodnje, još ove i iduće godine – saznajemo od Almašija.
Klara i Tubor Almaši, kojima u porodičnom gazdinstvu pomaže i sin, naglašavaju da kao gazdinstvo koje raspolaže sa skromnim obradivim površinama samo sa klasičnim ratarskim kulturama, kao što su kukuruz, pšenica i ječam, bez intenzivnije proizvodnje ne bi mogli da opstanu. Da se sve postigne rade porodično, a kada je potrebno kada sami ne mogu da postignu angažuju i sezonsku radnu snagu.
Iz gazdinstva porodice Almaši proizvodnja ide na veliko. Već ima potražnje za jesenjim belim lukom i prva količina isporučena je 250 dinara po kilogramu, što je po Tiborovom mišljenu solidna cena, a kako će biti kasnije videće se.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
