Tikvice su toploljubivo povrće i seju se tek kada se zemljište zagreje na petnaestak Celzijusovih stepeni. Za ovo povrće najbolje je odabrati parcele na kojima su pre toga gajeni grašak, boranija, soja ili neke druge leguminoze.
Ako posle setve okiša i na površini zemlje se uhvati pokorica, valja je odmah razbiti drljačom s kratkim zupcima, rebrastim valjkom ili blagom veštačkom kišom, da bi nežna klica što pre izašla napolje.
Kada biljke razviju dva-tri prava lista, valja okopati ili veću površinu prvi put iskultivirati. Kultivira se u tri-četiri navrata, sve dok se međuredni prostor ne popuni, a radni zahvat kultivartora se svakom novom operacijom smanjuje. Posle prvog kultiviranja, bez obzira na površinu, prostor oko biljaka valja okopati i usev prorediti. U svakoj kućici ostavljaju se obično dve biljke.
Tikvice se prihranjuju neposredno pre ili tokom samog kultiviranja, odnosno pre navodnjavanja, da bi se đubrivo unelo u zemljište, rastvorilo i postalo pristupačno biljkama. Navodnjava se brazdama, veštačkom kišom i sistemom kap po kap, koji je i najbolji. Tikvice napadaju iste bolesti i štetočine kao i krastavce, pa se štite istovremeno kada i to povrće.
Sorte tikvica koje formiraju dugačku vrežu imaju potrebu za još jednom, specifičnom agrotehničkom merom – pričvršćivanjem vreže. Zbog opasnosti da će malo jači vetar zamrsiti ili pokidati vreže, one se, kada porastu osamdesetak centimetara, pravilno rasporede po površini i na dvadeset centimetara od vrha pričvrste za zemlju. To se radi tako što se nabace dve-tri motike zemlje, te blago sabije. Iz nodusa (kolenca) će izbiti adventivni koreni koji će pričvrstiti vreže.
R.D.J.
