Ovogodišnje „Takmičenje risara“, koje je u okviru 112. „Dužijance“ održano u Đurđinu prošlo je bez velikih iznenađenja – najbrži risarski par i ovoga puta bili su Marinko Kujundžić i Ruža Juhas.
Oni su iza sebe ostavili 21 risarski par iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, koji su se nadmetali u ručnoj kosidbi žita na parcelama kod crkve Svetog Josipa Radnika.
– Od svog oca Stipana, dugogodišnjeg pobednika, naučio sam sve. On se povukao, ali kada ja ne mogu on dođe da me zameni na risu. U ovom poslu najbitnija je oštra i dobro pripremljena kosa, kao i okretna risaruša koja ide i skuplja otkose – objašnjava Marinko Kujundžić. – Bitno je da se parcela dobro pokosi i poslaže da bi risaruša što brže pokupila, jer ako su otkosi različiti ni ona ne može da ih pokupi tom brzinom. Kada je to uradi, onda su uredni snopovi, nema puno mršnje i onda nije teško pograbiti. Drago mi je da se tradicija održava, deca gledaju svake godine i nadam se da će i oni nastaviti mojim stopama.
Kujundžiće već skoro dve decenije u risu prati Ruža Juhas, koja iako dobro zagazila u osmu deceniju i dalje spada u najokretnije i najveštije risaruše.
– Za ovaj posao je važno biti brz i znati sve pokrete. Kad počneš raditi treba da oceniš parcelu, koliko snopova moraš napraviti da bi dobili jedan normalan krst. Kod mojih roditelja sam ovo radila od svoje 12 godine, takmičimo se 30 godina, najpre sa mužem a onda sa Kujundžićima. Dok god budem mogla ja ću ovo raditi – kaže Ruža, nijednog trenutka ne pokazujući znake umora.
Da ovaj posao nije nimalo lak uverio se i gradonačelnik Stevan Bakić. Kako tradicija nalaže, zvonom je ozvaničio početak takmičenja, a po završetku odmerio snage u kosidbi sa Stipanom Kujundžićem.
– Težak je ovo hleb. Ali je radostan – rekao je gradonačelnik čestitajući Stipanu na pobedi. – Takmičenje risara oslikava kako su preci nekada radili ovaj težak posao da bi prehranili svoju porodicu. Kada su odlazili na njive oslanjali su se na svoju volju, snagu i vrednost ruku svoje porodice. Ova manifestacija čuva tradiciju, a sa druge strane podstiče na takmičarski duh. Žetva je velika svetkovina. Ova prostrana ravnica je jedno neprocenjivo blago i jedna garancija da nikada nismo bili i nećemo biti gladni. Grad Subotica će uvek podržavati ovu, jednu od sedam za grad najvažnijih svetkovina koja simbolizuje identitet jednog naroda i oslikava turističku ponudu grada.
Takmičenje risara neguje tradiciju ručnog kosa, poslednjeg u nizu teških poljskih radova da bi se stiglo do dragocenog zrna žita.
– Prvo takmičenje je održano 1968, a u kontinuitetu održavamo već tri decenije. Manifestacija je od velikog značaja, „Dužijanca“ se održava od 1911. godine. Košenje žita je bilo jedan od najvažnijih poslova i želimo da sačuvamo tradiciju kako se to nekada radilo i da to predstavimo mladima – ističe Marinko Piuković, u ime organizatora Udruženja bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“.
Izvor: subotica.com
Foto: subotica.com
