Pojavom lisnih vaši u prvi plan dolaze bubamare.
Naime, bubamare dnevno pojedu i do 50 lisnih vašiju, a za svoga života ponekad i preko 3000 komada, pa su idealne za sve one koji bi se hteli na ekološki način rešiti štetnog insekta.Telo bubamara poluovalnog je, najčešće poluokruglastog oblika. Imaju dva para krila i tri para jakih nogu. Telo im je najčešće crveno, narančasto ili žuto s crnim tačkicama, a ima ih i crnih sa crvenim tačkama, a neke vrste nemaju tačkice. Prema broju tačkica na pokrilju određuju se vrste. Kad se bubamara oseti ugroženom izvrne se na leđa, skupi noge i pravi se mrtvom. U zavisnosti od vrsti hrane kojom se hrani, razlikuju se:
-afidifagne bubamare (hrane se biljnim vašima),
-akarifagne (hrane se grinjama)
-kokcidifagne bubamare (hrane se štitastim vašima).
Najčešće ima jednu generaciju godišnje. Prosečno je duga 5-8 mm, ima crvena pokrilca sa sedam crnih tačaka. Korisna je vrsta, odrasli oblik (imago) i larva hrane se biljnim i štitastim vašima, grinjama te jajima i larvama drugih insekata. Odrasli insekti pojedu 40-50 biljnih vaši dnevno, odnosno do 3000 tokom svog života, a larva pojede i do 600 biljnih vaši. Odrasla bubamara pojede 30-40 grinja na dan, 90 odraslih štitastih vaši i do 300 larvi štitastih vaši.
Prezimi odrasli oblik ispod opalog lišća na mestima gde nema opasnosti od mraza, ispod kore drveta ili u praznim poljskim zgradama. U proleće ženka nakon parenja odlaže 400 do 600 jaja u hrpicama od po 10 do 30 jaja na naličje lista, ali uvek u blizini kolonija biljnih vaši. Jaja su ovalna, svetlih boja, mlečno bela ili žuta, a pred izlazak larvi, jaja menjaju boju i postaju zelena. Nakon 10 dana iz jaja izlaze larve. Kompletan razvoj od jaja, pa preko četiri stadijuma larve do odraslog oblika traje oko dva meseca.
Razvojem poljoprivrede i nekontrolisanom upotrebom pesticida značajno je smanjena i populacija ovih korisnih predatora. Kako je potreba za zdravom hranom bez upotrebe organskih pesticida u zadnje vreme povećana, potrebno je posvetiti pažnju na povećanje populacije ovih korisnih insekata na parcelama gde se odvija organska proizvodnja. Jedna od mera je i očuvanje njihovog staništa izbegavanjem uništavanja njihovih jaja i larvi, zimi im ostaviti lišće, kamenje, kore drveća kao sklonište prilikom prezimljavanja i ne uznemiravati tokom zime jer prezimljavaju u velikim grupama.
Autor: Mirjana Zorić, PSS Sombor
