Budućnost zanatskih radnji u Srbiji je neizvesna, jer nema dovoljno mladih zanatlija, potvrđuje i izveštaj Nacionalne službe za zapošljavanje iz juna prema kome su na evidenciji nezaposlenih bila, na primer, samo 22 stakloresca i 23 tašnera i to svi stariji od 30 godina.
Obućara ima nešto više, čak 504, ali je samo 25 mlađih od 30 godina, a krojača na Birou 773, od kojih 143 mladih. Mladi očigledno nisu zainteresovani da završavaju zanatske škole i obavljaju tu vrstu poslova, kažu u NSZ. U zanatskim radnjama to potvrđuju i kažu da posla ima, ali da nema ko da radi i da mladi beže od zanata.
U NSZ napominju da je, ipak, poraslo interesovanje za zanate kao što su krojač i obućar, zbog otvaranja novih fabrika koje se bave proizvodnjom tekstila i obuće. Načelnica odeljenja za obuku i obrazovanje u NSZ Marčela Vuinac Obućina rekla je da je na evideniciji za grad Beograd veoma mali broj osoba sa zanimanjem stakorezac, obućar, tašner.
– Obućara ima svega 30, tašnera osam, staklorezaca samo dva. Među njima skoro i da nema mladih do 30 godina, na primer, troje obućara – rekla je Obućina.
Ona je kazala da je situacija nešto bolja kada su u pitanju zanatlije sa profilima obrazovanja za rad u konfekcijskoj industriji, ali da je i tu broj mladih lica izuzetno mali.
– Nešto je bolja situacija sa šivačima i krojačima u Beogradu, odnosno sa konfekcionarima, njih ima oko 450 na našoj evidenciji, ali takođe mladih do 30 godina veoma malo, manje od 20. Uglavnom su to neki stariji radnici, odnosno lica koja imaju više od 30, 40 i 50 godina. To nam govori da mladi nisu zainteresovani da završavaju zanatske škole i da obavljaju te poslove – dodaje Obućina.
Što se tiče samih poslodavaca, navodi Obućina, postoji potreba za ovim zanimanjima, naročito za šivačima i krojačima. Ističe da NSZ ima poteškoće da odgovori na ove potrebe poslodavaca jer, kako je kazala, dešava se da ili nema lica traženih profila ili nisu zainteresovani da rade pomenute poslove. Obućina je dodala da NSZ aktivno radi na pronalaženju rešenja za ovakve probleme.
– NSZ da bi odgvorila na ove potrebe poslodavaca sprovodi različite mere aktivne politike zapošljavanja. To su prekvalifikacije, zatim obuke na zahtev poslodavca, a takođe imamo i meru sticanja praktičnih znanja kao finansijski podsticaj i podrška poslodavcima da zaposle i osposobe nezaposlena lica koja nemaju adekvatna znanja i veštine za obavljanje konkretnih poslova. To mogu biti lica iz kategorije nekvalifikovanih lica i lica koja imaju završenu srednju školu, ali su dugoročno nezaposlena, odnosno na evidenciji duže od 12 meseci – rekla je Obućina.
Ipak, dodaje da je odziv poslodavaca na javni poziv za primenu mere sticanja praktičnih znanja vrlo mali.
– U Beogradu, u prvih šest meseci od kad je objavljen javni poziv, četiri poslodavca su aplicirala za ovu meru, za ukupno pet lica. Konkretno poslodavci su tražili radnika za izradu kora i testenina, zatiom alatničara i radnike u uzgoju i proizvodnji bilja – rekla je Obućina.
U izveštaju NSZ navodi se da je ovaj javni poziv imao najbolju realizaciju na području Leskovca, Niša, Kragujevca i Jagodine.
Ona je pozvala poslodavce da konkurišu na ovaj i druge javne pozive koji su i dalje otvoren i detalje mogu pronaći na sajtu NSZ. Istakla je da sredstava ima sasvim dovoljno i da znaju da je finansijska podrška poslodavcima jako potrebna.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
