Prema praćenjima RHMZ Srbije, u periodu od 1951. do 2022. za meteorološke stanice Srbije, jun 2022. godine u Zrenjaninu je drugi najtopliji u Srbiji. Prevaziđen je maksimalan broj letnjih dana i najsušniji centar u Srbiji. S obzirom na veoma visoke temperature vazduha koje su nastupile u poslednjih desetak dana juna i značajno povećanu potrošnju vode poljoprivrednih kultura iz prolećne setve, zalihe vlage u zemljištu su se ubrzano trošile.
Za jare kulture, kukuruz, suncokret, soju, koje se nalaze na prelazu iz vegetativne u generativnu fazu razvoja, nastupa period kada ovi usevi imaju povećanu potrošnju i potrebe za vodom i ne prijaju im ovako visoke temperature.
U prvoj dekadi jula, uprkos visokim temperaturama i nedostatku vlage, kukuruz je još uvek u relativno povoljnom stanju, jer je u značajnom stepenu očuvana lisna površina. Međutim, treba imati u vidu i činjenicu da je trenutno stanje kukuruza različito u zavisnosti od lokaliteta, primenjenih agrotehničkih mera i mehaničkog sastava zemljišta.
Ekstremno suvi uslovi najčešće se javljaju na laganim peskovitim zemljištima. Kukuruz ima dobro razvijen korenov sistem, kojim usvaja vodu iz dubljih slojeva zemljišta, i posebno građene listove, kojim sakuplja i najmanju količinu vode.
Važnu ulogu kod reakcije na sušu imaju listovi sa sposobnošću uvijanja, na taj način ublažavaju gubljenje vode preko lisne površine.
Pojava suše u vegetativnoj fazi dovodi do značajnog smanjenja visine biljke, površine lista po biljci i prinosa zrna. U vreme cvetanja, izaziva kraće trajanje cvetanje metlice (normalno 5-7 dana) i kasnije svilanje.
Naime, pri višim temperaturama ubrzava se razvoj metlice, a usporava razvoj klipa, pa kombinacija suše i visokih temperatura u tom kontekstu nije poželjna.
U optimalnim uslovima svilanje kasni za cvetanjem metlice 1-2 dana, obično je to 3-5 dana, a usled dugotrajne suše i visokih temperatura svilanje kasni i 10-20 dana. Rezultat ovakvog stresa je nepotpuna oplodnja klipa.
Iako je kukuruz biljna vrsta koja relativno dobro podnosi sušu i ekonomično troši vodu, kritičnim periodom u zahtevima prema vodi smatra se period oko dve nedelje pre i dve nedelje posle svilanja.
U spomenutom razdoblju kukuruzu treba najmanje 100 mm kiše. Nedostatak pristupačne vlage za biljke u ovom razdoblju može ima ti veliki uticaj na prinos i ne može se nadoknaditi u kasnijim fazama razvoja.
Soja nema velike zahteve za vodom i dobro podnosi sušu sve do faze cvetanja. Ukoliko se suša produži na kasnije periode, ona daje vrlo niske prinose. Najveće potrebe za vlagom su u fazi cvetanja i tokom nalivanja zrna.
Suncokret dobro koristi rezervu vode iz dubljih slojeva zemljišta (do 2 m dubine) zbog čega dobro podnosi sušu, ali u godinama sa nedovoljnom količinom padavina i nepovoljnim rasporedom prinosi se značajno umanjuju. Suncokret je veliki potrošač vode, zbog produkcije ogromne zelene mase i velike lisne površine.
Usled nepovoljnih vremenskih prilika za oprašivače i uticaja niske relativne vlažnosti vazduha praćene visokim temperaturama, može doći do nepotpunog oprašivanja i šturih zrna.
Osveženje koje smo očekivali samo je donelo predah od tropskih vrućina, ali ne i očekivane padavine. Svako slabije snabdevanje biljaka vodom u narednom periodu može se negativno odraziti na stanje a i na konačan prinos prolećnih useva.
Piše: Ivana Vasilijić, savetodavac PSS Zrenjanin
