Sektor vodoprivrede u Vojvodini u kome je 15 državnih preduzeća restrukturira se kroz pripajanja u četiri preduzeća, a državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović kaže da je cilj povećanje efikasnosti i konkurentnosti, kao i racionalnije poslovanje.
Prema odlukama Vlade Srbije, tri preduzeća sa područja Srema biće pripojena beogradskom vodoprivrednom preduzeću Galovica, u subotičku Severnu Bačku biće integrisana još četiri preduzeća iz Bačke, dok se u Banatu integrišu preduzeća iz Zrenjanina i Kikinde, a pančevačkom Tamiš Dunavu pripajaju se vršačko i kovinsko vodoprivredno preduzeće.
Stevanović kaže da 15. vodoprivredno preduzeće u Vojvodini postoji samo na papiru i da pretpostavlja da će u likvidaciju.
– Procena je da 14 živih i aktivnih preduzeća treba po teritorijalnom i organizacionom principu integrisati, kako bi bila funkcionalnija i efikasnija. Neka od njih nisu mogla da servisiraju svoje tekuće obaveze, oko zarada, poreza, doprinosa, kredita. To je na neki način dovodilo delatnost u pitanje, a te firme bave se poverenim poslovima, odnosno delatnošću od opšteg interesa – objašnjava Stevanović.
Preduzeća iz ovog sektora bave se zaštitom od poplava i drugih rizika, održavanjem vodnih objekata, zaštitom vodnih objekata gde su akumulacije, kao i na područjima gde se radi melioracija.
– Kada mora takva delatnost da se obavlja, onda preduzeća ne smeju svoje kapacitete da dovode u pitanje. Ideja je da na ovaj način preduzeća budu racionalnija i konkurentnija, jer deo prihoda obezbeđuju na tržištu – rekao je on.
Ipak vodoprivredna preduzeća u Vojvodini gro svojih prihoda ima u relacijama sa državom.
– Mislimo da smo uradili dobru stvar za vodoprivedna preduzeća. Bilo je malo iracionalno da na području Vojvodine bude 15 preduzeća u sektoru, a u ostatku Srbije još svega četiri – kaže Stevanović.
Za neka od ovih preduzeća Ministarstvo je ranije ispitivalo ima li zainteresovanih za privatizaciju.
– Ovako je napravljen balans. Videćemo šta će vreme sa sobom doneti, pratićemo rad i funkcionisanje. Struka je procenila da ova preduzeća u ovom trenutku ne treba da idu u postupak privatizacije, nego da bude urađen neki korak više ka unapređenju njihovog poslovanja kroz reorganizovanje – rekao je on.
Dodao je da je Ministarstvo prihvatilo savet struke pa se veruje da će restrukturiranja sektora dati rezultate.
– Tamo gde nastave da se generišu slabosti, država će se određivati. Možda će konačan ishod biti privatizacije, ali ostavimo da sačekamo šta će pozitivno doneti reorganizacija – rekao je on.
Stevanović ističe da je najvažnije da se troškovi smanje i dodaje da će verovatno deo zaposlenih iskoristiti pravo na socijalni program.
– Deo ljudi će otići, doći će do zanavljanja radne snage novim mlađim kadrovima. Cilj promene je racionalizacija i činjenja operativnijim ovih preduzeća. A ako se steknu uslovi i pojavi potreba, za neka strateška parnerstva, i privatna ulaganja, ostaje da vidimo – rekao je on.
Dodao je da se čini da će kroz racionalnije i ekonomičnije poslovanje sama preduzeća biti sposobna da investiraju, da se razvijaju i unaprede svoje kapacitete.
– Delatnosti od opšteg interesa nisu uvek profitabilne, zato država i osniva takva preduzeća, i ima interes da bude većinski vlasnik – podseća Stevanović.
Kaže da privatni vlasnici ne učestvuju na tenderima i u poslovima u kojima ne mogu da zarade onoliko koliko misle da treba.
– Takve poslove, u polju javnog interesa, država mora da pokriva. I finansira iz budžeta – zaključuje on i dodaje da ipak i ta preduzeća moraju da budu profitabilna.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
