Nakon što je nekoliko godina proveo u inostranstvu radeći u ugostiteljstvu, Janoš Demeter rešio je da se vrati u rodni Bečej, osnuje porodicu i posveti se poljoprivredi. Pre četiri godine je osnovao poljoprivredno gazdinstvo „Demeter“ i počeo da uzgaja francuske alpske koze, a ubrzo zatim i da proizvodi sireve od kozijeg mleka.

Piše: Zorana Ljubojev

– Još 2016. video sam prilog o kozaru iz Kumana Rajku Varadincu, od kojeg sam dve godine kasnije i kupio prve jariće, njih 18. Iste godine sam u Crvenki s jedne farme nabavio i jarca. Odmah su se i parili, tako da smo 2019. dobili prve jariće i počeli da proizvodimo kozije mleko. Francuska alipina, inače, daje za nijansu manje mleka nego bela sanska koza. Ali, za razliku od nje, mleko alpine, pa i sir, nemaju taj snažni, karakteristični miris i zato su više cenjeni – objašnjava Janoš Demeter i dodaje da mnogo duguje porodici Džigurski iz Bečeja, koja poseduje farmu krava i koja mu je nesebično pomagala kada je počinjao.

Ideja o preradi kozijeg mleka se, kaže naš sagovornik, rodila dok je radio u elitnim restoranima i hotelima u Parizu i Londonu, gde je imao priliku da okusi različite vrste kozijih sireva.

Janoš, zajedno sa svojom izabranicom Oršoljom, danas vodi brigu o 20 muznih grla i dvadesetak jarića. Njihovo stado dnevno u proseku daje oko 60 litara mleka, a da bi ono bilo što kvalitetnije, važna je pravilna i izbalansirana ishrana, objašnjava mladi poljoprivrednik.

– Na žalost, nemamo svoju zemlju te ne možemo da proizvodimo hranu za koze, već je kupujemo. Nadam se da ćemo u narednom periodu uzeti u arendu nešto zemlje, kako bismo sami proizvodili ono što nam je potrebno. Naše koze borave u štali, jer nemamo uslove za ispašu, koja je daleko isplativija u ovoj proizvodnji. Ipak, omogućili smo im da borave u dvorištu na svežem vazduhu. Što se tiče ishrane, mešamo koncentrovanu hranu, a pored toga im dajemo i detelinu – priča Demeter.

Sireve je, kaže, sam naučio da pravi, a zanat je „krao“ od proverenih majstora. Isprva je isprobavao različite recepte, da bi danas svojim kupcima mogao da ponudi najkvalitetnije kozije sireve, napravljene isključivo od mleka ove životinje.

– Proizvodimo mladi sir, polutvrdi, dimljeni, s raznim začinima, sa brusnicom, u maslinovom ulju, kefir i kiselo mleko. Osim lokalnog stanovništva i meštana iz okoline, naše proizvode koriste i u pojedinim restoranima u Novom Sadu. Zadovoljni smo jer nam se kupci stalno vraćaju i hvale nas, a to nam daje vetar u leđa. Moram da napomenem da u naše proizvode ne dodajemo nikakve aditive. Osim mleka, koristimo sirilo i so, za sireve koji su slani – kaže Demeter.

Da bi se neko bavio ovim poslom, najpre mora voleti životinje, kaže naš domaćin i dodaje da potreban mukotrpan rad, trud i strpljenje. Pored toga, potreban je izvestan kapital za početak proizvodnje.

– Za jedno umatičeno žensko jare potrebno je izdvojiti između 100 i 150 evra, a ja sam jarca, onomad, platio oko 300 evra. Država daje subvencije po grlu u iznosu od 7.000 dinara. Ta pomoć mnogo znači i dobro dođe da se pokrije period kad su zasušene – kaže ovaj Bečejac.

Lakon ovce i kiselo mleko

Janoš i Oršolja imaju ozbiljne planove na polju proizvodnje kozijih proizvoda, koji iziskuju povećanje broja grla, kao i izgradnju mini mlekare, budući da sve prave u kuhinji. Pored toga, okrenuće se i uzgoju ovaca.

– Moja izabranica i ja planiramo da ove godine uvezemo 15 grla mlečne lakon ovce. Reč je o francuskoj sorti koja nije zastupljena kod nas. Cilj nam je da za koju godinu dostignemo nekih 40 do 50 grla i da ozbiljno proizvodimo ovčije kiselo mleko. Pored toga, želja nam je da kompletnu stočarsku proizvodnju prebacimo na neki salaš u okolini Bečeja – pojašnjava Janoš Demeter.