Po tradiciji, i ove godine sredina januara bila je u znaku povrtara. Namerno ili slučajno, 14. februara na Dan zaljubljenih, na Novosadskom sajmu održano je 21. Savetovanje povrtara pod motom – Savremena proizvodnja povrća, a u organizaciji Vojvođanskog društva povrtara i Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.  Kako se i očekivalo, po prilično prijatnom danu za ovo doba godine, u Novom Sadu su se okupili povrtari iz čitavog regiona, predstavnici udruženja, zadruga. Uz njih, na ovom skupu su svoje proizvode i ponude izložile mnogobrojne firme čija je delatnost oslonjena na povrtarstvo, a upriličena je i svojevrsna izložba povrća.

Skup je otvorio dr Žarko Ilin, profesor povrtarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, s ni malo ohrabrujućom činjenicim da smo u ovu proizvodnu godinu ušli s deficitom vlage. Kako je rekao, ako se takvo vreme nastavi, povrtari će biti prinuđeni da već u martu navodnjavaju useve. Teme su bile raznolike, a najviše se razgovaralo na temu mera agrarne politike.

Mladen Petković iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu povrtare je podsetio na to da su već početkom godine ova, a i druge pokrajinske institucije, raspisale mnogobrojne konkurse za podsticaj razvoja poljoprivrede – za nabavku mehanizacije, plastenika, sistema za navodnjavanje, opreme za zaštitu od nepovoljnih vremenskih uslova, za osavremenjivanje pčelarstva, za unapređenje organske proizvodnje… Posebne linije su, kao i prethodne godine, otvorene za mlade poljoprivrednike koji su rešili da ostanu na selu i  tek počinju da se bave poljoprivredom, takozvani start-ap projekti, kao i za pomoć ženama nosiocima registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Važno je istaći da su za sve ove linije u ovoj godini obezbeđena značajno veća sredstva, u odnosu na raniji period.

Radisav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine podsetio je prisutne i ujedno pozvao, da se udruže kako bi lakše proizveli i plasirali svoje proizvode jer svaki povrtar, bez obzira na to koliko mu je imanje, mali je za neko veliko svetsko tržište, kada je u pitanju plasman robe. Zato su zaživele zadruge koje će svima olakšati muku prodaje proizvoda i povraćaj uloženih sredstava.

Razgovaralo se i o prouzrokovačima ekonomski značajnih bolesti raznog povrća, merama zaštite u uslovima kada je puno aktivnih materija izgubilo dozvolu za proizvodnju preparata, novim formulacijama đubriva i  vremenu njihove primene, o radu Prognozno izveštajne službe Vojvodine… Bilo je reči i o elektronskom praćenju mehanizacije, velikoj nepoznanici većini prisutnih.  

Skup je zatvorio profesor Ilin temom „Izbor zemljišta, primena biostimulatora i potrebe povrća za vodom“, a sve se, poput karika u lancu, nadovezuje na pomoć biljkama da ostanu vitalne i zdrave dok se ne sintetišu novi preparati s novim aktivnim materijama koji će se koristiti u zaštiti od bolesti i štetočina.

S. Mujanović