Đubrenje, odnosno prihrana voćaka jedna je od najvažnijih agrotehničkih mera od koje zavisi rast i rodnost voćaka. U svim fazama rasta i razvoja one treba da imaju na raspolaganju dovoljno hraniva. Najbitniji su azot, fosfor i kalijum jer su im potrebni u velikim količinama.

– Za pravilno đubrenje voćnjaka neophodno je znati količinu i pristupačnost ovih elemenata u zemljištu i biljkama – objašnjava dr Zoran Keserović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. – Zato je svake godine značajno uraditi hemijsku folijarnu, odnosno analizu sadržaja elemenata u listu, a svake četvrte ili pete godine i analizu zemljišta, da bi se znalo koje količine hraniva treba dodati. Kod voćnih vrsta namenjenih čuvanju kao što su jabuka i kruška preporučuje se i analiza plodova. U manjim voćnjacima može se praćenjem specifičnih simptoma nedostatka, ali i bujnosti, kvaliteta plodova, prinosa, kao i količine obrazovanih rodnih pupoljaka, odrediti vizuelno koji elementi eventualno nedostaju i odrediti količinu đubriva. Međutim, i u takvim zasadima treba nastojati da se uradi folijarna analiza bar svake druge godine.

Jaka rezidba – skromnije đubrenje

Nedostatak svakog neophodnog elementa može da ograniči rast i razvoj voćaka, zbog čega je teško odrediti njihov redosled po važnosti. Ipak, smatra se da je azot među njima najznačajniji.  Zastupljen  je u svim organima voćaka i one  ga troše u svim periodima rasta i razvitka. Naročito je važno da ga imaju dovoljno u periodu  obrazovanja i razvoja listova. Potrebe postoje i kasnije, i u toku vegetacije, i za vreme intenzivnog porasta plodova, ali znatno manje.