Mušmula je kod nas nepravedno zapostavljena, iako se vrlo lako uzgaja i veoma je ukusna i korisna za zdravlje. Poslednjih nekoliko godina sve je prisutnija na pijacama širom Srbije, a potražnja za njom raste. To nam potvrđuje i Nikola Milojević, strukovni inženjer voćarstva iz „Rasadnika Milojević“.
Piše: Jelena Lukić
– Nekada smo prodavali od 50 do 100 sadnica mušmule godišnje a sada i do hiljadu. Prodaja se povećala i do deset puta. To su još uvek mladi voćnjaci, pa nema neke veće količine na tržištu. Rekao bih da je ideja u izvozu. To je izuzetno egzotično voće, kojeg nema u svetu u dovoljnim količinama. U marketima zimi od domaćeg voća imamo jabuke, kruške, dunje, a mušmula bi bila četvrta domaća voćka koja može da se jede preko zime – kaže Milojević.
Samooplodna i otporna na mrazeve
Kod nas se nikada nije gajila kao plantažna biljka, a danas je uglavnom ima na okućnicama, po nekoliko stabala.
Nema je dovoljno na tržištu, ni na pijacama, ni u marketima. Doduše, nema za njom ni neke velike potražnje, ali mislim da će je ljudi više kupovati, kada bude veća ponuda – smatra Milojević.
Poreklo mušmule je s prostora oko Crnog mora, padina Kavkaza, ali se raširila po celom svetu, tako da se gaji u Evropi, na Bliskom istoku, u Iranu. Vrlo je adaptivna biljka.
– Uspeva u različitim klimatskim uslovima. Kod nas se gaji do 1.000 metara nadmorske visine. Podnosi temperature i do minus 30 stepeni i samo jači mrazevi bi mogli da je unište. Laka je za uzgoj. Čak može da se gaji u organskom sistemu, bez upotrebe hemije i pesticida jer je vrlo otporna – ističe Milojević.
