Voćari i baštovani koji imaju male okućnice s proizvodnjom za sopstvene potrebe, praktikuju da sakupe pepeo i, kada se na gomili nađe veća količina, rasture ga oko voćaka ili ravnomerno pospu po bašti. Kažu – valja se, a zbog čega, malo koji zna tačno.
Piše: Svetlana Mujanović
Pepeo, i to isključivo onaj od drveta, od davnina se upotrebljava kao poboljšivač rasta biljaka. Različita iskustva, nastala iz brojnih eksperimenata i istraživanja danas uče da ga valja koristiti opreznije. Sadrži dva glavna hranljiva elementa – fosfor i kalijum (P i K), ali i druge makroelemente poput kalcijuma i magnezijuma (Ca i Mg), kao i neke za biljke važne mikroelemente, poput bakra i cinka (Cu, Zn). Istraživanja su pokazala da on sâm biljkama nije dovoljan izvor ovih hraniva i da ne može u potpunosti zameniti đubrivo.
Samo za kisela zemljišta
Pepeo se može svrstati i u poboljšivače ili kondicionere zemljišta. Svaki proizvođač koji ga koristi, i ima nameru da ga ove jeseni rastura, mora da zna da se može upotrebiti samo na kiselim zemljištima, jer je alkalne reakcije i na parceli na kojoj se rasipa povećava rN vrednost. U slučajevima kada se pH vrednost alkalnog zemljišta primenom pepela poveća na 6 do 7, ono postaje neutralno i pogodno za gajenje većine biljaka, dok bi na slabo kiselim i neutralnim, na kojima je već viša rN vrednost, samo pogoršao kvalitet. Tada biljkama fosfor i mikroelementi ne bi bili lako pristupačni, a smanjile bi se i rezerve humusa.
Ipak, za smanjenje kiselosti zemljišta pepeo se retko upotrebljava. U ovom poslu prednost imaju krečnjak ili dolomit, iako pepeo, u odnosu na krečnjak, deluje brže, ali neutrališe otprilike upola manje kiselosti. To nikako ne znači da, za isti učinak, dozu pepela treba duplirati.
Pepeo se može upotrebljavati sam ili u kombinaciji sa drugim đubrivima ili dodacima. Njegova efikasnost se povećava kada se pomeša s kompostom ili humusom, ali, nikada ga ne treba kombinovati s krečom i rasturati po parceli na kojoj je nedavno urađena kalcifikacija, a pravi više štete nego koristi kada se „združi“ s kiselim đubrivima. Može da se dodaje u zemljište prilikom glavne obrade i pripreme, u vreme sadnje u sadne jame, ali i kao prihrana tokom vegetacije i kao zaštitno sredstvo. Najbolje deluje kada se rasturi, parcela obradi pa zalije.
