Polovinom oktobra se i najzaboravnije domaćice, kao i „ukleti nespremači zimnice“ prisete da bi za zimu mogli da ostave barem – pečenu papriku. Nabave je na pijaci, ispeku u rerni, oljušte, slože u PVC vrećice i ostave u zamrzivač. Kada se ukaže potreba za ovakvom salatom, samo izvade pakovanje iz zamrzivača, otope ga, začine i posluže.
A, kada se taj prilog mora pripremiti brzo, takoreći – odmah? Snalažljive domaćice već pripremljenu pečenu papriku imaju uvek na dohvat ruke. Jednostavno je, pečenu i začinjenu, upakuju u tegle.
Piše: Svetlana Mujanović
Za pripremu ovog delikatesa ima puno recepata, svako selo ima svoj najbolji čiji će ukus, svima koji je probaju, ostati dugo u sećanju. Mi smo pronašli nekoliko takvih, najboljih recepata i predlažemo vam da ih i vi isprobate.
Prvo da se podsetimo da se paprika smatra najhranljivijim i najlekovitijim povrćem. Istraživanja su pokazala da su crvenije, zrelije i mesnatije paprike bolje od zelenih i „mršavih“. A, bogata je vitaminima C, B1, B2, provitaminom A. Sve sorte sadrže žuti ili crveni karotin, koji naš organizam pretvara u vitamin A. Od mineralnih sastojaka najviše ima fosfora, kalijuma i magnezijuma.
Paprika ima dva do tri puta više vitamina C od limuna, a količina zavisi pre svega od sorte, ali i od drugih činilaca. Tako, ona varira od 50 mg do 250 mg procenata. One najvrednije imaju i 400 mg procenata. Zbog vitamina C, ona preventivno deluje na sitne krvne sudove (kapilare), povećava propustljivost i održava njihovu elastičnost. Bojene materije – karotin, kapsantin i kapsorubin, su od posebnog značaja kod zrele crvene paprike koja se koristi za proizvodnju aleve paprike. U paprici ima još i vode, šećera, oko 0,3 posto organskih kiselina (limunske i jabučne), proteina.
