Svi znamo da je za pravilan uzgoj biljaka potrebno adekvatno zemljište, vazduh, voda i određena količina svetlosti, kao i optimalna temperatura. Manje je poznato, međutim, da postoji biljka kojoj nije potrebno zemljište. U pitanju je tilandsija, vazdušna biljka koja pleni lepotom i neobičnošću, a osim dekorativnosti, ima još jednu bitnu ulogu. O tome smo razgovarali s Novosađaninom Strahinjom Malinom koji se, zajedno s prijateljem Savom Franovićem, bavi njenim uzgojem i izradom kreativnih aranžmana.
Zanimalo nas je na koji način ove biljke crpe hranljive materije i kako se pričvršćuju, s obzirom na to da im nije potrebno zemljište.
Piše: Tanja Prolić
One su epifiti, što znači da hranljive materije uzimaju iz vazduha. U odnosu na druge biljke, tilandsija koren ne koristi da crpi hranljive materije, već samo kao fiksator, da se prikači za podlogu. Često rastu na drveću, telefonskim stubovima, čak i na bodljikavim žicama. Vole i mrtvo drveće, koje koriste da se „koloniziraju”. Trihomi su sitne dlačice na njihovim listovima, vidljive samo mikroskopskim putem. Oni su tajna prirode koja im omogućava ovaj vid uzimanja hrane – objašnjava Strahinja Malin.
Kako kaže, tilandsija pripada familiji bromelija. Najbliži rođak im je ananas. Južna, Centralna Amerika, Karibi, jug SAD, delovi Meksika, samo su neki od predela gde one rastu. Razvojni put od ideje do uspešnog uzgoja i izrade dekorativnih predmeta nije im bio nimalo lak.
Tilandsiju mi je najbolji prijatelj spomenuo pre nekoliko godina. Iskreno, reagovao sam kao i svi ostali – kako to može biljka da uspe bez zemlje? Međutim, ispostavilo se to kao pravi potez, jer od tada nas dvojica nismo stali s istraživanjima. Da se odmah razumemo, mi nismo prvi koji su u Srbiju uvezli tilandsiju, ali sa sigurnošću mogu da potvrdim da jesmo prvi koji su isključivo samo njima posvetili pažnju i danas imamo odgovore na većinu pitanja vezanih za ovu biljku. Znanje o ovoj familiji biljaka je toliko opširno da verujemo da će se ovaj posao prenositi sa generacije na generaciju i da će zasigurno naši unuci i praunuci biti mnogo upućeniji u ovaj posao nego mi – ispričao nam je naš sagovornik.
