Davnih dana u naš glavni grad došla je grupa novinara, njih osamdesetak iz celog sveta. Bukvalno celog, od Austrije do Australije, Kanade, Japana, Amerike. Učestvovali su na teniskom turniru za sportske novinare, a koliko su bili sportisti pitanje je. Najmlađim se smatrao novinar iz jedne beogradske redakcije od tadašnjih 36 godina, ostali su bili uglavnom tu osma i deveta decenija. A zašto je to bitno kada je priča o kupusu? Ručak za novinare organizovala je opština domaćin u restoranu na Avali. Za ručak, domaćinski, onako sve po naški, kuvari su se potrudili svojski. Od kajmaka, domaćeg sira, pršute, projare, proje do supice, svadbarskog kupusa i mesa ispod sača. I ništa ne bi bilo toliko strašno, da sem Balkanaca, svi ostali nisu prvi put probali kupus i to ne bilo kakav, već sa sedam vrsta mesa. Mastan, slastan, meso se raspada, svi traže još i još i još. Uživaju, mljackaju, hvale. Toliko su ga nahvalili, da ih je velika većina preskočila završni turnir, deo njih je završio u hitnoj, deo u KCS. E, to je taj, svadbarski kupus, kuvan satima, sa nekoliko vrsta mesa, koji se ne jede da se nasitiš već da uživaš po malo. Recept? Lak! Potreban je zemljani lonac i umeće kuvara.
– Naloži se vatra od bukovih drva, ako ih nema onda može i na ćumuru ovako kao što mi radimo. Stavi se lonac i dobro se unutrašnjost obloži svinjskom mašću da ne zagori. Onda se ređa, red kiselog kupusa, red mesa. Kupus, ovaj salatar, treba da bude isečen na veće komade, osmine. Mora da se iseče i stavi i dosta luka, za ovaj veliki lonac sigurno kilo. Narenda se i šargarepa po volji, stave se začini isto po volji, ukusu. Od mesa mi stavljamo dimljenu svinjetinu i svežu govedinu, najbolja su špic rebra i gronici – slanina druge klase, može i ovčetina ali je retko stavljamo. Manji lonac kuva dva sata, veći pet-šest sati. Isti ovaj kupus u Bosni prave od slatkog kupusa – objasnio je iskusni majstor dodajući da postoje krajevi u Srbiji gde se iskopa rupa malo veća od veličine lonca, u nju se nalože drva, kad dođe do žara onda se stavi lonac sa kupusom, poklopi i zatrpa. Tako se kuva ceo dan.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
