Srpski med je ove godine odličnog kvaliteta, pčele su se naradile, još samo da počne izvoz i pčelari bi mogli da se pohvale rekordnom godinom. Međutim, sa izvozom meda ove sezone ima problema, jer med je već od avgusta trebalo da bude na putu ka prestižnim tržištima Italije, Nemačke ili Norveške
”Trenutno izvoza nema, mada je trebalo da počne još krajem avgusta. Za prvo, ”namensko“ odlaganje od mesec danas smo znali i očekivali smo ga. Otkupljivači u inostranstvu su u prošle dve godine napravili dugove u robi prema trgovinama i gubitke zbog visoke cene i sada odugovlače sa novim rodom kako bi pokrili gubitke sa starom cenom. Međutim, to je trebalo već da se završi, pa pretpostavljamo da je sada problem ekonomska kriza i strah da se otkupljeni med, kao luksuznija roba za krajnjeg potrošača, neće lako prodati. Naše analize kažu drugačije, da je naš kupac uvek isti onaj koji zna šta je med i može da ga plati, ali videćemo”, napominje Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
Kako nema izvoza, ne zna se ni cena, ali srpski pčelari se nadaju da će ove godine biti oko pet evra za kilogram bagremovog meda, na veliko. To je i cena koja mnogo govori svim ostalim kupcima meda u maloprodaji u Srbiji, po supermarketima, prodavnicama zdrave hrane, pijacama…
Sa velikoprodajnom cenom od oko 600 dinara za med koji nije stavljen u teglu sa nalepljenom etiketom i transportovan blizu kupca, njegova cena ”na polici“ ne može biti manja od 1.000 ili 1.200 dinara. Ako je pravi, naravno.
Med trenutno ne ide u izvoz i velikim trgovcima, ali, srećom, pčelari danas imaju i druge kanale da svoj proizvod plasiraju na tržište, od prodaje lokalnim prodavnicama zdrave hrane do interneta i društvenih mreža.
Pčelar Marko Sekulić iz Banatskog Velikog Sela kraj Kikinde ne mora da ima ni posrednike, jer sav svoj med prodaje ”sa kućnog praga“. ”Godišnje napravimo 1.300 kilograma meda i sve to ode u teglama kupcima koji dođu kod nas ili u lance zdrave hrane. Cena je samo malo veća nego prošle godine, 800 dinara za kilogram meda od uljane repice i suncokreta, umesto 700, i sa prodajmo nema problema”, objašnjava Sekulić.
A još boljoj prodaji bi mogla da doprinese i akcija Opštine Kikinda, koja je za izabrane proizvođače postavila i ”medne table“ ispred njihovih gazdinstva, kao što ih imaju vinari i vinogradari.
