Cena arende nije se promenila u odnosu na lanjsku godinu, uprkos tome što je ova godina zbog suše bila loša po prinose svih ratarskih kultura.
Poljoprivrednici koji su ugovorili obrađivanje tuđih njiva u novoj ekonomskoj godini u poljoprivredi kažu da vlasnici njiva uglavnom imaju razumevanja za male prinose koji su zabeleženi ove godine i ne traže da zakup bude skuplji.
Koliko se hektara oranica tačno izdaje u najam niko ne zna. O tome ne postoje podaci i ne vodi se evidencija. Prema podacima od pre nekoliko meseci, imamo 565.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a nema zvaničnih podataka o tome koliko je među njima zaista onih koji se bave poljoprivredom i ostvaruje prihod baveći se različitim poslovima u poljoprivredi.
Ni poljoprivredna udruženja o tome nemaju evidenciju, ali u mnogim selima po Vojvodini otprilike polovinu obradive zemlje u privatnom vlasništvu rade vlasnici njiva, a polovinu ne rade posednici već arendaši.
Njive nisu skupe samo kada se kupuju već i kada se zakupljuju.
– U atarima oko Novog Sada jutro arende izdaje se od 250 do 350 evra, u zavisnosti od toga gde se nalazi zemlja i kakvog je kvaliteta – kaže ratar Janko Hrćan iz Kisača i napominje da je po toj ceni arenda bila i lane. – Zemlje ima u ataru u Kisaču dovoljno u najam, polovinu rade vlasnici a polovinu izdaju u arendu oni koji su zaposleni, a arenda im je dodatni prihod.
Ali Hrćan skreće pažnju na to da ove godine kod zakupa ima novina, kojih nije bilo ranijih godina
– Ima ratara koji odustaju od obrade tuđih njiva jer nemaju novac da plate arendu, a to se proteklih godina nije dešavalo. A drugi koji hoće i nadalje da obrađuju tuđe njive sada sklapaju dogovor sa zakupodavcima da arendu plate dogodine kada skinu novi rod.
U okolini Srbobrana srednja cena arende je 280 evra po jutru, odnosno kreće se od 250 do 300 evra – kaže poljoprivrednik Đorđe Grujić.
On navodi da zakup nije poskupeo u odnosu na prošlu godinu i da ratari plaćaju zakup po istoj ceni, bez obzira na to šta su sejali na tuđim oranicama, premda postoje razlike u prinosima. Oni koji su sejali soju najgore su prošli.
– Rod uljarice je podbacio u potpunosti i zemljoradnici koji su je imali na tuđim oranicama sada su u čistom minusu i imaju muku kako da plate arendu za dogodine – naveo je Grujić.
I u Sremu arenda je po istoj ceni kao i prošle godine, kaže Radoslav Adamović iz Krčedina, s tim što se paori iz tog sela suočavaju sa konkurencijom iz susednog mesta Novih Karlovaca (Sase)
– Paori iz Krčedina daju od 220 do 250 evra po jutru, a iz Novih Karlovaca plaćaju 300 evra po jutru, pa su zbog bolje cene u Krčedinu zauzeli 30 odsto njiva koje se izdaju u zakup – kaže Adamović.
I on naglašava da su ove godine arendaši loše prošli zbog poznatih neprilika koje su se desile zbog klime, ali naglašava da su se i prilike u pogledu zarade promenule u odnosu na ranije godine.
– Ne računajući ovu godinu koju ćemo završiti u minusu, ranijih godina smo prihod od letine sa tuđih njiva delili na ravne časti, polovina je bila naša zarada, a polovina je išla zakupodavcu. Sada je zarada arendaša svega 20 odsto – ističe Adamović.
U Dolovu, na području grada Pančeva, hektar arende je od 500 do 600 evra, kaže poljoprivrednik Marko Bojtar i navodi da nije opalo interesovanje za najam zemlje, mada ove godine zemljoradnici nisu ništa zaradili.
– Ratari računaju da će nova ekonomska godina biti bolja od ove. Poljoprivreda je fabrika pod otvorenim nebom, rizik je uvek prisutan i to poljoprivrednici znaju. I zato obrađuju zemlju, jer ako se jednom ispusti zakup, dogodine se neće povratiti – ističe Bojtar.
Osim u novcu, zakup zemlje može biti i u pšenici i kukuruzu. Koliko kilograma žita i kukuruza se može dobiti po jutru ili hektaru stvar je dogovora arendaša i zakupodavca.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
