Газдинство браће Дејана и Стевана Жунића из Пријепоља је без дилеме најуспешније у лимској долини а тешко је и на ширем простору наћи сличан пример.
Годишње кромпиром и купусом засаде око осам хектара, некад је то приближно па једнако, али примат и даље има кромпир, јер је за ове честите произвођаче од немерљивог значаја да испоштују традиционалне купце из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, па и европских земаља.
– Производимо најчешће без неке озбиљније зараде. Шта више, зарадом сматрамо и ако смо на крају године остварили такозвану позитивну нулу, вратили уложено, не рачунајући наш и рад наше породице – каже Дејан Жунић. А ради се десетак месеци без одмора, од сетве до вађења кромпира једва да успемо да испоштујемо породичну традицију и обележимо неке значајне датуме за нас Жуниће са Жунића потока.
Водећи рачуна о специфичностима производње козумног кромпира Жунићи су распоредили сетвене површине на сопственим или изнајмљеним парцелама у Беглуцима, Грачаници, Јабуци, Бабинама.
– Ове године смо и кромпир засејали у Грачаници што се показало као спасоносан потез јер су ове парцеле заједно са оним у Беглуцима, на породичном имању, покривене системима за наводњавање. Испоставило се да је најбољи пословни потез ове године то што нисмо сејали кромпир на Јабуци. Уштедели смо тако најмање милион динара хемије и заштите, јер су на парцелама преко 1.000 метара надморске висине суша и стални ветрови оставили праву пустош. Мало је озбиљнијих произвођача кромпира који су успели да изваде онолико кромпира колико су засејали – додаје Стеван Жунић.
Системи у Беглуцима (са реке Сељашнице) и у Грачаници (вода са Лима) су спасили како купус тако и кромпир.
– Година је била катастрофална за кромпир. Највећи део лета је био сушан. Уз то имали смо хладно пролеће и генерално врло мало падавина током године. Ми смо се извукли захваљујући лимској води и нашем улагању да је имамо кад год је потребно – објашњава Стеван.
– Ми јесмо велики произвођачи јер смо производили и више од 300 тона кромпира годишње.
Што се тиче сорти кромпира, како објашњава његов брат Дејан, најзаступљенији су агрија кад је у питању квалитет и артизона или црвена есма кад реч о количинама које произведе.
Додаје и сорту црвене деларосе који се показао као квалитетан кромпир за широк спектар употребе. Приноси се крећу од 30 до 37 тона по хектару. Ове године је то 27 до 30 тона.
– Цена коначно обећава неку зараду, али ми ћемо тиме тек покрити губитке од пре две године када је произвођач кромпира доживео тежак ударац од кога се мало ко опоравио. Уз неке кредите и позајмице ми смо се некако одржали, али, верујте, једва! Асортиман семена које нам нуде наши европски партнери не дозвољава ништа осим примене строгог режима агротехничких мера. Произвођачима хране, конкретно се поврћа, на много начина покушава умањити зарада. Ако ништа друго не помогне, онда су то сумњиви препарати за заштиту кромпира или купуса од традиционалних болести или, што се нарочито ове године често помиње, низак квалитет вештачких ђубрива која су нам била доступна и то по три пута већим ценама у односу на претходне године – каже Дејан.
Извор: Вечерње новости
Фото: Pixabay
