Srbija zarađuje 1.200 evra po hektaru poljoprivrednog zemljišta, a mogla bi da zarađuje deset puta više. Baš kao Danska, od koje su naše kompanije već usvojile tehnologiju za proizvodnju svinjskog mesa, rečeno je na konferenciji „Nordijsko zeleno rešenje za Srbiju“.
Srpska malina, borovnica, ajvar, med – sve su to delikatesi koje valja izvesti na bogata tržišta. Sa rekordnom zaradom od nafte i gasa norveško tržište to svakako jeste. Zato i može da bira.
– Sigurno da ima mesta za srpsku hranu na norveškom tržištu, gde je već poznat kvalitet srpskog meda. Ti proizvođači bi mogli da otvore vrata i za druge proizvode. Ali moram da kažem da su nordijski potrošači veoma savesni, proizvodi koje kupuju moraju biti proizvedeni na ekološki način – kaže Jorn Eugen Jelsta, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji.
Zato se „Nordijsko zeleno rešenje“ bazira na uvođenju zelenih tehnologija u proizvodnju hrane, energije i u razvrstavanje otpada. Nordijci kažu da je projekat dvosmerna ulica u kojoj i oni od nas imaju šta da nauče.
– Najviše pažnje posvećujemo donošenju pametnih odluka u poljoprivredi korišćenjem pametnih tehnologija kao što su dronovi, sateliti, roboti, unutar polja kako bi došli do nekih novih saznanja i na osnovu tih saznanja predložili farmerima kako da donose pametne odluke vezane za varijabilnu prihranu, prskanje, zaštitu kultura – objašnjava dr Marko Panić, sa Instituta „Biosens“.
Od poljoprivrednika Norveške, Švedske, Finske, ali pre svega Danske, trebalo bi da preuzmemo model u kome su poljoprivrednici vlasnici prerađivačkih kapaciteta, pa i trgovinskih lanaca. U stočarskoj proizvodnji su i više nego samodovoljni, ali u biljnoj – imamo šta da im ponudimo.
– Farmeri bi morali bi da se organizuju u veliko udruženje, sa kompanijom, da imaju pečat. Tamo imamo šanse sigurno da izvozimo razne voćarske kulture kao što je borovnica, malina, trešnja, višnja, kajsija, šljiva i naravno neka alkoholna pića – ističe prof. dr Vitomir Vitorović, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
