Loši rezultati u proizvodnji kukuruza a naročito soje doprinili su, da se ove jeseni, pšenica na naše oranice vraća na velika vrata. Procene su da će hlebno žito zauteti oko 650.000 hektara.
Nepožnjevena soja i značajan broj žitnih sejalica u oktobru, slika je koja odavno nije viđena u atarima Pivnica. Oba slučaja govore o nezapamćenoj suši koja je jasno pokazala koliko je važan udeo ozimih strnina u setvenoj strukturi. U poljima radna atmosfera, koristi se svaki sat lepog vremena kao bi se hlebno žito posejalo na vreme.
Na poljima OZZ „Agronom“ poštuju se svi principi dobre poljoprivredne prakse. Iako se seje pšenica, visoka cena energenata nije omela podrivanje zemljišta, razbijen je plužni đon, potom je usledilo oranje i prohod setvospemača. Setvu konačno prate idealni vremenski uslovi, kako agronomi kažu tvrda posteljica, a mek prekrivač.
Osim upotrebe deklarisanog semena, za dobar start, skupa đubriva naročito ove jeseni, trebalo bi primeniti na osnovu rezulzta ahrohemijske analize zemljišta. Stručnjaci napominju da je sa klimatskim promenama i pšenica postala zahtevna kultura, te da se bez primene pune agrotehnike ne mogu očekivati visoki prinosi.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
