Smanjenje troškova proizvodnje, povećanje prinosa, ušteda vremena i energije – ovo su samo neke od koristi koje donosi savremena poljoprivredna mehanizacija i nove tehnologije. Istraživali smo kome su namenjeni ovi proizvodi, ko su njihovi kupci i na koji način oni mogu da obezbede dovoljno sredstava za kupovinu prilično skupe mehanizacije. 

Kompanija KITE DOO čiji brend je Johan Deere, kaže da je sada prilika da se poljoprivrednicima pruži nada da za sledeću godinu, zajedno s fondovima, nacionalnim merama i međunarodnim subvencijama, nudi određene pogodnosti.

-U oblasti precizne poljoprivrede želimo da pokažemo određenu dozu društvene odgovornosti i da promovišemo nove tehnologije. Mladi poljoprivrednici su u tome lideri i za nas najvažniji – kaže Đorđe Mišković izvršni direktor KITE DOO.

Kompanija Agrotech iz Trešnjevca u vlasništvu ima fabriku u Novom Bečeju za izradu priključnih mašina. Reč je mašinama proizvedenim po starom principu na koje su se ljudi navikli, ali osavremenjenim i s unetim inovacijama za mlade poljoprivrednike.

– Savremene priključne mašine omogućavaju smanjeni broj prohoda, kraće vreme rada. Iskustvo pokazuje da savremena tehnologija ne ide rame uz rame sa starijim poljoprivrednicima, ali tu su mladi koji sve prate i razumeju. Upravo zbog toga su oni kupci naših savremenih mašina i tehnologija, poručuje menadžer prodaje u ovoj kompaniji, Milan Doroslovac.

A 1.000 mladih okupilo se u Srpskom udruženju mladih poljopoprivrednika, čiji je akcenat na inovativnosti i održivosti.

– Mladi ljudi su zainteresovani da uče, prate trendove u kontinuitetu, raspituju se o novitetima. Informacije su dostupne, članica smo Evropske asocijacije mladih poljoprivrednika i s kolegama iz EU razmenjujemo iskustva. Na osnovu toga zaključujemo da naša poljoprivreda nije u zaostatku za njihovom i da ima dosta toga što oni mogu da nauče od nas. Tu mislim na voćarstvo i ratarstvo, a mi od njih možemo sticati znanja o stočarskoj proizvodnji, kaže Milan Borić, predsednik SUMP-a.

A kako doći do dostupne ali, prilično skupe savrene mehanizacije koja je osnov precizne poljoprivrede? Moguće je koristiti sredstva banaka, ali i ona iz različitih fondova. Svi poručuju da imaju pristupačne i povoljne kreditne linije.

Razvojni fond Vojvodine fokusiran je na kreditne linije, preko kojih je moguće doći do finansijskih sredstava za nabavku poljoprivredne mehanizacije. U tom smislu izdvaja se kredit za nabavku nove i polovne poljoprivredne mehanizacije, s rokom otplate do 5 godina, grejs periodom 6 meseci, kao i kreditna linija za investicije IPARD  programa.

– Dajemo finansijsku podršku koja je u skladu sa Pravilnikom o IPARD-u, a to znači da se prvo Upravi za agrarna plaćanja mora podneti zahtev za odobravanje projekta i onda se dolazi kod nas. Tak kada se od Uprave dobije zeleno svetlo mi dajemo finansijska sredstva. Kredit je povoljan, rok otplate je 7 godina uz dve godine grejs perioda. U skladu sa našom poslovnom politikom uveli smo kreditnu liniju za klimatski održive investicije namenjenu kupovini hibridne pogonske mehanizacije, priključne mehanizacije za integralnu proizvodnju i sl., objašnjava Staniša Stanišić iz RFV.

Biljana Petrović, direktorka NLB Komercijalne banke za upravljanje prodajom agro i mikro klijentima kaže da se mladi najčešće odlučuju za kupovinu poljoprivredne mehanizacije i nabavku grla sa ciljem povećanja osnovnog stada.

Od celokupnog portfolija izdate garancije u Garancijkom fondu AP Vojvodine su u 80 odsto slučajeva poljoprivrednici. Od poslednjeg Poljoprivrednog sajma u maju pa do danas, ovaj fond je uneo izmene i poboljšao uslove za dobijanje garancija.

• To na prvom mestu znači povećanje limita po svim konkursima i oni sada maksimalno iznose 450.000 evra, kao i smanjenje obezbeđenja kredita. Tako kod našeg konkursa za poljoprivrednu mehanizaciju može da se kupi mašina čija cena je do 30.000 evra i to uz samo dve menice za taj predmet kupovine. Za kredite do 50.000 evra, sa učešćem do 20% uslov je isti – samo menice i zaloga na to sredstvo obezbeđenja, kaže Snežana Brusin iz GFV.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj ističe značaj investicija, samim tim i u poljoprivrednu mehanizaciju u koju se i najčešće investira jer je neophodno njeno obnavljanje.

– Tu na scenu stupa potreba za udruživanjem poljoprivrednika kako bi se takve investicije preduzele. Sada smo u periodu kada troškovi proizvodnje postaju sve veći. Tako su inputi za poljoprivrednu proizvodnju prošle godine bili duplo skuplji nego prethodne, a ove godine za 50 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Sve je više zadruga čiji osnivači su upravo mladi ljudi. Što pre se oni udruže, njihov napredak biće veći, poručuje Nestorov Bizonj.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski