Krompir je treća po veličini gajena kultura za ljudsku ishranu u svetu. Rađa na svim kontinentima, u različitim klimatima i na različitim nadmorskim visinama, od planinskih venaca Južne Amerike sve do Holandije i njenih regija ispod nivoa mora.
Piše: Jasna Bajšanski
S agronomske tačke gledišta, krompir je kultura s veoma niskim ekološkim otiskom. Za njegovu proizvodnju potrebne su znatno manje površine, kao i manji utrošak svih energenata i vode, u poređenju s pirinčem ili pšenicom. Reč je o brzo rastućoj gajenoj kulturi, značajnoj na celoj planeti, a naročito u najmnogoljudnijim zemljama, poput Kine, Indije i velikih afričkih zemalja.
Srbija se diči takozvanim ivanjičkim krompirom. Iako mnogi misle da je reč o domaćoj sorti, to nije tačno, samo je naziv dobio po kraju u kojem se uzgaja. A koje se i čije sorte gaje u okolini Ivanjice, pitali smo uzgajivače krompira.
Strmi tereni nepogodni za navodnjavanje
Da bi pratili modernu proizvodnju krompira, ivanjički povrtari gaje visokorodne sorte, birajući one koje daju veće prinose i imaju kraći period vegetacije, kaže Vladimir Sićević. Tako ovaj proizvođač na svojih 5 hektara, od crvenih sorti gaji bellarosu, esmee, merlot, memphis, a od belih sorti su tu arizona, carrera, riviera. Od kasnijih soti zastupljene su agria, na manjim površinama aladin.
Jedan od problema koji prati ovu proizvodnju jeste, kako kaže ovaj proizvođač, nedostatak elitnog semena na tržištu. Zbog toga se svake godine smanjuju i rod i kvalitet krompira, pa ljudi izbegavaju da ga seju. U 90% slučajeva elitna semena uvoze se iz Evropske unije, uglavnom iz Nemačke, Belgije i Holandije.
