Jorgovan – latinski naziv Syringa vulgaris, familija Olecaeae (maslina) – rasprostranjen je u svim delovima istočne Evrope i Male Azije, kao i u vrtovima širom Severne Amerike. Poreklo vodi iz Turske, a kod nas se najčešće uzgaja kao ukrasno drvo za bašte. Kao cvet, omiljen je u hrišćanstvu u vreme Uskrsa.
Reč je drvetu koje dostiže visinu od 2 do 10 metara. Početkom maja jorgovan će nas obradovati divnim cvetovima opojnog mirisa. Mogu biti ružičaste, bele, žute, ljubičaste, crvene i plave boje. Kod nas je najzastupljeniji ljubičasti jorgovan. Listovi su srcoliki, naspramno postavljeni, dok su kod vrsta nižeg rasta više kapljastog izgleda.
Biljka cveta u periodu od aprila do maja, a cvetovi jorgovana su jako mirisni, piramidalnog oblika, skupljeni u cvast. Svaki cvet je veličine od 5 do 10 milimetara. Plod biljke jorgovana je čaura koja puca kad sazri i daje seme.
Uzgaja se u dekorativne svrhe, ali i za potrebe u farmaceutskoj i industriji parfema.
Drvo sunca, vlažnog i oceditog zemljišta
Jorgovan traži sadnju na mesto gde ima dosta sunca. Prija mu i lagana hladovina, kao i zemljište koje je dovoljno vlažno i drenirano. Najpovoljniji period za sadnju je u jesen ili proleće. Sadnja se obavlja na razmaku od 1,5 do 5 metara, zavisno od sorte ili vrste i koliki joj je prostor potreban za grananje.
Kad iskopamo dovoljno duboku rupu, dodajemo kompost i posle toga posadimo jorgovan. Nakon sadnje, biljka zahteva obilno zalivanje.
