Velike bašte već su opustele. Posla ima još u malim vrtovima u kojima se druže voćke, povrće, cveće, lekovito i začinsko bilje, kao i na okućnicama. U slučaju da ste od onih koji baštu drže “pod konac”, sada je idealno vreme za uklanjanje ostataka prošlosezonskog povrća, plevljenje korova i ašovljenje, kako bi zemlja preko zime izmrzla, ali i za „hvatanje poslednjeg voza” za setvu, odnosno, sadnju belog i crvenog luka, šargarepe, peršuna, raznih salata, blitve, mirođije, ali i graška.
Piše: Svetlana Mujanović
U slučaju da se jesenji lepi dani produže i u novembar, ako ih posejete na samom početku meseca, biljke će stići da se razviju do faze u kojoj će moći bezbedno da prezime. Ipak, morate biti spremni da će grašak zbog viših temperatura i dovoljno vlage iznići pre reda, a ukoliko bude golomrazice, moraćete na proleće da ga podsevate.
Naklijalo seme brže niče
Ako niste pripremili leje, to uradite odmah, zemlju izašovite, unesite glistenjak, humus ili peletirano đubrivo koje može da se nabavi kao malo pakovanje u svim bolje snabdevenim poljoprivrednim apotekama. Sada nije vreme za klasično unošenje stajnjaka. Takozvana predzimska setva šargarepe i peršuna obavlja se krajem oktobra, početkom novembra. Pre sejanja seme se može naklijati, jer se na taj način skraćuje nicanje. Seje se na ravnoj površini ili na gredicama koje su bolji izbor, jer uzdignuti bankovi pružaju dobru provetrenost i s njih se lakše odvodi višak vode. Pri ovakvom načinu proizvodnje obavezna mera nege je zagrtanje jer se, ukoliko je koren van zemlje javlja“zelena glava” koja smanjuje tržišnu vrednost.
Razmak između biljaka treba da je tri do desetak cm, što zavisi od sorte, a međuredno rastojanje je 25 do 50 cm ako se seje u redove, ili, kada se seje na bankove, oni mogu da budu široki do jednog metra, a na njima se šargarepa useva u pet redova. Na malom posedu ova rastojanja se retko kada striktno poštuju.
Šargarepa se može gajiti i u zaštićenom prostoru u niskim i poluniskim tunelima. U tom slučaju, posebno iz niskih tunela, prvi mladi koreni vade se već u rano proleće. U poluniskim tunelima može da se pokrije agrotekstilom, pa za vađenje prispeva kada i ona iz niskih tunela. Na isti način se seje i peršun.
Jesenji lukovi bolji od prolećnih
Iako se beli i crni luk mogu saditi i kao tradicionalni prolećni usevi, jesenja sadnja, pa i ona prvih dana toplog novembra, ima nekoliko prednosti. Kao prvo, ona omogućava da se razvije veća lukovica, i, još bolje, prezimljavanjem lukovi dobijaju bolji ukus. Za maksimalan rast presudno je da obe vrste luka rastu u plodnom i dobro dreniranom zemljištu. Ovakva zemlja, osim što dopušta da lukovice budu veće, sprečava da trunu u ponekad prevlažnim uslovima kasne jeseni i ranog proleća.
