U vremenu koje ne obećava, kada se svi pitaju hoće li biti dovoljno brašna i hleba, jedno domaćinstvo u Vojvodini ne brine. Oni sa svojih njiva žanju svoje žito i na svom kamenu melju najmekše brašno. Radojčići iz Vojke odlučili su se da im, pored pšenice i kukuruza, na njivama raste i zrno spelte, heljde, raži.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Kažu da seju razne žitarice i, kako bi sve bilo zdravo, gledaju da bude što manje prskanja i hemijske zaštite. Proizvode speltino, pšenično brašno, sve vrste integralnog brašna. Kada domaćica priča, to sve zvuči lako, ali se do speltinog brašna dolazi na malo komplikovaniji način, zbog same tvrde opne ovog zrna.
Plod je uvijen u opnu koja mora prvo da se oljušti i to je poprilično dug proces. Mora da se selektira da bi se došlo do pravog zrna i tek onda se melje, posle toga prosejava, objašnjava Nadica koja, sa sestrom Vericom i suprugom Radomirom, zrno koje uzgoji i ovrše melje u brašno na svom kamenu.
Ceo proces se odvija na našem imanju i u našim mlinovima. Za sada se zadržavamo na brašnu, ne pravimo ništa drugo od njega, bitno nam je da tu zadržimo kvalitet i da nas ljudi prepoznaju. Ovo brašno kupuju ljudi sa zdravstvenim problemima pa je jako traženo, iako je dosta skuplje od običnog brašna – dodaje Nadica.
Svoje brašno ova porodica plasira u specijalizovane prodavnice za prodaju brašna i prodavnice zdrave hrane.
– Potrebno je ispratiti sve: od setve do gotovog proizvoda i malo nam je teško, ali znači nam to što možemo da radimo s prodavnicama. Uspevamo da održimo kvalitet i za plasman nam nije potreban sertifikat, samo potvrda da je brašno zdravo za ljudsku upotrebu i gde je proizvedeno – objašnjava naša sagovornica.
Dodaje da, osim žitarica, gaje i aroniju:
– Na hektaru smo posadili i uzgojili aroniju, ali se ona teško prodaje u svežem stanju pa smo se odlučili za preradu. Imamo hladno ceđeni matični sok bez ikakvih dodataka, bez šećera i konzervansa – sve domaće i sve zdravo
