Štetočine u sladištima zrnaste hrane su skoro uvek prisutne, ali se teško otkrivaju. Masa robe je velika, a štetočine male, te se uočavaju tek kada se namnože i već naprave štetu. Pregled skladišta obavlja se kada se unose nove količine robe i ova metoda spada u preventivne mere zaštite. Štete koje insekti i glodari naprave u skladištima pšenice, kukuruza, pasulja i druge zrnaste hrane, i u ambarima kreću se i do 25 odsto godišnje. Za poljoprivrednog proizvođača nikako nije beznačajan podatak da može da ostane bez četvrtine roda, ako ne primeni preventivne mere.
Piše: Biljana Nenković
U skladištima zrnaste robe najčešće štetočine su žitni žižak, brašneni i žitni moljac. Diplomirani inženjer agronomije iz Kragujevca Goran Varjačić kaže da se ove štetočine u praznim skladištima najčešće nalaze na skrivenim mestima, poput pukotina u zidovima ili patosu, te su zbog toga preventivne mere najvažnije.
Lagerovati samo zdravo i suvo zrno
– Čišćenje i krečenje zidova i skladišnih prostora i uklanjanje zaostalih zaliha žitarica prve su mere koje se obavljaju pre nego što se unesu nove količine žitarica. Redovno održavanje skladišta i kontrola zrna osnovna je mera borbe protiv ovih štetočina. U skladište treba uneti zdrave žitarice koje imaju manji postotak vlage, ispod 12 posto. Hemijske tretmane praznih skladišta ima smisla raditi samo ako su pre toga obavljene pomenute preventivne mere – kaže Goran Varjačić.
Tokom celog perioda skladištenja potreban je oprez, jer je veoma važno rano otkrivanje štetočina.
– Koriste se feromonske klopke za rano otkrivanje štetočina. Ukoliko se otkriju, treba primeniti direktne mere suzbijanja štetočina pomoću insekticida i fumiganata, koji su bezbedni i dozvoljeni na našem tržištu. Kod žitarica preporučuje se preventivno tretiranje, jer sredstva koja se primenjuju za tu namenu ne suzbijaju insekte u zrnu, nego samo one koji su van zrna. Kada je u skladištu merkantilna roba, koja se direktno ili posle prerade koristi za ishranu životinja i ljudi, mora se voditi računa o preduzetim merama i izboru insekticida. Nestručna primena može dovesti ne samo do smanjenja kvaliteta proizvoda, već i težih posledica – upozorava Varjačić.
Žižak napada sve redom
Štetočine u skladištima uzrokuju smanjen kvalitet robe. Žižak žita ekonomski je najznačajniji, a žitni moljac najopasniji. Žižak žita, osim na pšenici, nanosi štetu i na kukuruzu, ječmu, zobi, pirinču. Oštećuje celo zrno, i to polaganjem jaja u jezgro zrna. Pored razvoja u zrnu, uspešno se razvija u brašnu, prekrupi ili grizu. U toku godine ima tri, četiri i više generacija, zavisno od uslova za razvoj. Odrastao žitni žižak je veličine oko 4 mm, braon do crne boje. Ispiljene larve razvijaju se i hrane u zrnu i mogu da pojedu i 70 odsto semena.
Žitni moljac je jedan od najopasnijih štetočina. Poznat je po tome što pričinjava štete na kukuruzu. Smanjuje težinu zrna i ono gubi upotrebnu vrednost. Ima dve do četiri generacije godišnje. Leptir je žućkasto-braon boje, dužine oko 10 mm. Štetu čini larva koja se hrani semenom. Ženka ove štetočine polaže jaja u zrno ili između zrna. Ispiljena larva se ubuši u zrno, hraneći se unutrašnjošću semena. Takva zrna gube upotrebnu vrednost. U slučaju toplih leta i blagih zima može doći do većeg broja generacija, što dovodi i do prekobrojnosti ove štetočine i još većih gubitaka.
Mali brašnar je najviše prisutan u mlinovima i pekarama. Napada brašno, mekinje, sve vrste žita, ali i suvo voće, povrće, stočnu hranu. Imago je kestenjasto braon. Veliki brašnar je najveća skladišna štetočina među insektima. Crne je boje i dužine 15 mm. Napada žita i sve prerađevine od žita, krompir, meso, čak i drvo. Velike štete pričinjava drvenim delovima mlinova u koje se zavlači zbog čaurenja. Ne čini velike štete, jer se retko pojavljuje masovno. Surinamski brašnar dug je oko 3 mm i tamnomrke je boje. Napada pšenicu i ostala žita, brašno, hleb, testeninu, suvo voće, ređe duvan ili sušeno meso.
Kako sačuvati pasulj
Žižak pasulja je jedan od najpoznatijih štetočina ove mahunarke. Živi u skladištima, kao i u prirodi. Žućkasto-zelenkaste je boje, dužine od 3 do 5 mm. Da bi se zrna pasulja sačuvala tokom zime, treba ga dobro očistiti i prosušiti. Sadržaj vlage u zrnu treba da je ispod 14 odsto, jer zrno koje nije dobro osušeno teže se čuva, podložno je truljenju i lakše ga napada žižak. Optimalna temperatura za skladištenje pasulja je 5 do 10 stepeni, a vlažnost ne treba da bude veća od 50 odsto.
Žižak pasulja u skladišta dospeva sa zrnima u koja se insekt ubušio. Dok pasulj sazreva, ženka žiška polaže jaja i larve. Oni se ubušuju u zrno. Za veoma kratko vreme može da uništi uskladišteni pasulj i učini ga potpuno neupotrebljivim i za ishranu, i za setvu. U jednom zrnu može biti veći broj larvi, a napadnuti pasulj je pun izmeta štetočine.
Ova štetočina u toplim skladištima može da razvije više generacija i larve se sele iz zrna u zrno što otežava zaštitu. Osnovna mera u borbi protiv žiška pasulja je niska temperatura. Što je temperatura niža, potreban je i kraći vremenski period do uginuća žiška. Na temperaturi od 0 ºC uginuće štetočine je posle 30 dana, na -4 ºC uginuće štetočine je posle 15 dana, dok na -15 ºC štetočine uginu za jedan dan. Najbolje je pasulj tokom zime skladištiti na 0 stepeni.
Zrno pasulja koje se koristiti za ishranu, može se tretirati i visokim temperaturama, da bi se zaštitilo od žiška. Zrna je potrebno izložiti temperaturi od 80 do 90 stepeni u trajanju četiri do pet minuta. Nakon toga pasulj ostaviti da se prohladi. Ovako tretirana zrna nisu za setvu.
