Lažna roba i proizvodi koji pređu granice Srbije u tzv. „mravljem švercu“ (krijumčarenjem manjih količina različite robe) najčešće završe u prodaji na pijacama, kažu stručnjaci Uprave carina i Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Koordinator u sektoru za carinske postupke u Upravi carina Slobodan Tomić rekao je gostujući na TV K1 da je „mravlji šverc“ uobičajen naziv za veliki broj prelazaka granice lica koji sa sobom nose relativno male količine.
„Standardno pravilo je da se za robu u vrednosti od 100 evra koja je za sopstvene potrebe ili za potrebe domaćinstva ne plaća carina, PDV i ostale dažbine. Ta roba je slobodna i to pravo važi za svakog građanina Srbije kada uvozi robu u svoju zemlju“, rekao je on.
Naveo je da je u vreme svinjokolja popularan uvoz na taj način creva za kobasice.
„Bilo je zadržavanja prehrambenih artikala ako su u većim količinama. Višak se praktično vraća ili uništava na licu mesta prilikom ulaza u carinsko područje“, rekao je on.
Dodaje da carina dozvoljava i da se roba vrati u inostranstvo.
„Jedno pakovanje je primereno za kućnu upotrebu ili dva do tri različita iste vrste. Ali 10 ili 20 pakovanja kobasica, parizera, mortadela nije primereno. U pojedinačnim slučajevima te količine nisu zabrinjavajuće. Problem je veća količina putnika koji sa sobom nose manje količine“, rekao je on.
Tomić navodi i da se deo trgovine lažnim proizvodima iz EU prelije na Srbiju, te da je nadležnost carine na granici i bezbednost robe koja se uvoz i stavlja u promet.
Pravni savetnik u Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije Marko Dragić je rekao gostujući na TV K1 da “lažna” roba uglavnom završava na pijacama.
Dodao je da kada roba ide nelegalnim tokovima ne zna se gde će završiti.
Istakao je da inspekcijski nadzor ne treba samo da utvrdi da li je roba spremna za konzumiranje.
„U velikim lancima marketa bezbednost proizvoda je često ugrožena, ali retko kada ima lažne robe. Možda postoji, ali do sada nismo imali takve informacije“, rekao je on.
Kao najčešće zemlje porekla proizvoda koji se nađu na pijaci navodi Mađarsku i Nemačku.
„Cena ne može da bude merilo da li su lažni, ali ako su velike razlike u cenama to privlači pažnju i možemo da posumnjamo u ispravnost i bezbednost proizvoda i da li poseduje kvalitet kakav očekujemo“, rekao je Dragić.
On je naveo da u toj vrsti prodaje na pijacama godinama dominiraju isti proizvodi kao što su čokolade, kobasice i sirevi.
„To su apsolutno proizvodi na vrhu. Tu je i onlajn prodaja raznoraznih suplemenata. To je baš siva zona za koju ne znamo ni tokove ulaza takve robe na naše tržište, a pogotovo načina na koji se prodaje“, rekao je on.
Ocenio je da je to povezan lanac i uigran sistem, te da su potrebne su veće inspekcijske akcije i kontrole.
„Treba da se stvore nezavisni fondovi koji će raditi analizu proizvoda, a to trenutno nemamo kao država. Ministarstva ne prepoznaju interes da se zaštite građani i da se podigne veći stepen bezbednosti i zaštita zdravlja“, zaključio je on.
Tanjug
Foto: Pixabay
