Hladni dani, sezona grejanja i zagađenje su faktori koji ne pogoduju ljudima sa osetljivim disajnim organima. Biljke koje tradicionalna medicina koristi za lečenje disajnih organa možemo da podelimo u tri grupe.

– U prvoj grupi su biljke koje sadrže saponine, posebno bih istakao jagorčevinu koja je postala sinonim za sirupe za iskašljavanje i za izbacivanje viška sluzi iz organa za disanje. Ona dobro čisti bronhije od sluzi koja je nagomilana. Koriste se koren cvet i list – istakao je Momčilo Antonijević, narodni travar.

Ističe da je važna i lekovita biljka divizma jer leči odetljive bronhije kod sasvim male dece. Koristi se i bršljan, ali ne kod male dece i za kuvanje čajeva. Koristi se u sirupima.

– Beli slez je biljka čiji je koren izuzetno lekovit zahvaljujući sluzima koje ima u sebi. Pored sluzi sadrži i skrob, pa je važno kako se sprema. Koristi se za lečenje suvog kašlja, a smeju da ga piju i mala deca. Lekovit je i crni slez. Važno je i laneno sema za organe za disanje i organe za varenje – istakao je Antonijević.

Biljke koje sadrže etarska ulja su mirisne. To su anis, komorač, bor.

– Dobričica je malo poznata, ali je veoma lekovita. Prijatnog je mirisa, imunostimulator je i koristi se u lečenju bronhitisa, astme, migrene – napomenuo je Momčilo Antonijević.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay