Savremena veterinarska praksa ne može da se zamisli bez upotrebe antibiotika. Još od svog otkrića, uvođenje antibiotika u kliničku praksu predstavlja revolucionaran preokret u lečenju brojnih infektivnih bolesti. Umrežen sistem praćenja njihove upotrebe je nešto što postoji na nivou EU, a u našoj zemlji se uspostavlja. Svaki vid neracionalne i nestručne upotrebe antibiotika pogoduje nastanku i širenju rezistencije na ove lekove. Često se pribegava subdoziranju, odnosno primeni lekova u manjoj dozi od propisane što takođe pogoduje stvaranju otpornosti na ove lekove i posledično gubitku njihove efikasnosti.
Po rečima profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zorane Kovačević „Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije“ prati ukupnu potrošnju antibiotika u veterini i u medicini .
– Ali detaljniji uvid u stvarnu potrošnju antibiotika u svrhu što racionalnije upotrebe ovih lekova bi bio moguć tek stalnim praćenjem potrošnje antibiotika na nivou zdravstvenih ustanova, i na nivou veterinarskih ambulanti i farmi. Zato će kreiranje smernica za izradu ovih programa biti deo budućih istraživačkih projekata Poljoprivrednog i Medicinskog fakulteta u zajedničkoj borbi protiv rezistencije bakterija na antibiotike – rekla je prof. dr Kovačević.
Profesorka.naglašava da geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto.
– Rezistencija na antibiotike je veliki globalni problem i jedna od najvećih pretnji za bezbednost hrane, zdravlja ljudi i životinja. Procenjuje se da godišnje u svetu umre čak 700 000 ljudi kao posledica neefikasne terapije antibioticima. Nesavesna, neodgovorna i nekontrolisana uporeba antibiotika kako kod ljudi tako i kod životinja doprinosi razvoju i širenju rezistencije bakterija na antibiotike. Pored toga, geni rezistencije mogu na različite načine da se prenose sa životinja na ljude i obrnuto. Rezistencija bakterija na antibiotike sa životinja koje se koriste u ishrani ljudi se može proširiti na ljude putem hrane, vode i životne sredine, ali i putem direktnog kontakta sa životinjama – istakla je dr Kovačević.
Rezistencija bakterija na antimikrobne lekove, rekla je, izuzetno je složen problem, pa u našoj zemlji, ali i u svim evropskim zemljama postoje utvrđeni programi za praćenje rezistencije bakterijskih sojeva izolovanih iz čoveka i domaćih životinja.
– Pored toga, izuzetno važan korak ka sprečavanju nastanka i širenja rezistencije bakterija na antibiotike predstavlja podizanje svesti među budućim i sadašnjim zdravstvenim radnicima o ovom problem, što je i istaknuto u Globalnom akcionom planu Svetske zdravstvene organizacije za borbu protiv antimikrobne rezistencije – kazala je dr Kovačević.
Kako je istakla, rešavanje problema rezistencije bakterija na antibiotike zahteva interdisciplinarni i međusektorski pristup, kroz koncept “Jednog zdravlja” čime se podstiče racionalna upotreba antibiotika u humanoj i veterinarskoj medicini, kao i primena preventivnih mera i oba sektora.
„Svetska nedelja svesnosti racionalne upotrebe antibiotika” počela je u petak 18. novembra a završava se u četvrtak 24. novembra, pa će na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu biti više predavanja za studente veterine i medicine o ovoj temi. Ovogodišnje obeležavanje proteći će pod sloganom „Sprečimo antimikrobnu rezistenciju zajedno”. Predavači će biti profesori sa Poljoprivrednog i Medicinskog fakulteta, u Novom Sadu, i univerzitetski profesori iz Zagreba i Skoplja sa oba fakulteta.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
