Da li zbog naravi ili zbog toga što Sremica stoji u pozi slova F, tek Slavna Slavujević iz Šida poznata je kao „Ljuta Sremica“. A baš tako zove se i njeno poljoprivredno gazdinstvo. No, šalu na stranu, ova vredna žena proizvodi, kako kaže, mnogo toga – od ruže, preko kupine i breskve do kivija. Reč je o jednočlanom poljoprivrednom gazdinstvu i maloj voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji na malim površinama.

– Sve radim sama, a Sremica ne bi bila Sremica kada bi sve pravila onako kako to rade drugi. Dok većina pravi slatke, ja proizvodim ljute džemove. Kao takvi imaju i drugačiju svrhu od onih slatkih. Osnovna upotreba im je konzumacija uz neki lep sir i grilovana mesa. Francuzi su izmislili da se sir služi uz slatke džemove i voće, a Sremica je to „prepakovala“ i napravila fini ljuti džem koji krasi lepa ljutina uz koju se lepo osete ukus voća i njegova slast, ali i poslednja nota ljutine. Kada se sve to zalije čašom dobrog vina, e onda je sve po sremački, obajšnjava Slvujevićeva.

Činjenica da već pet i po godina postoji na tržištu, ukazuje na to da je Slavna pronašla put do srca i stomaka kupaca. Sada je „Ljuta Sremica“ brend na tržištu. Na pitanje ko su kupci njenih proizvoda, Slavujevićeva kaže da tu nema pravila. S jedne strane, to je mlađa urbana populacija koja, prateći svetske trendove, voli da eksperimentiše i preko gastronomije pokušava da hvata korak sa svetom, a s druge strane ima i osamdesetogodišnjaka koji su radi da probaju nešto novo i, kada im se svidi, i te kako to i prihvate. Najzahvalniji su mladi, koji nemaju predrasude da ljuto i slatko ne idu jedno uz drugo.

– U našim glavama je limit za sve. Mi imamo predrasudu da nešto s nečim ne ide. U mojim proizvodima su blage ljutine koje ne mogu štetiti nikome. Sem toga, zna se da je ljuta paprika veoma zdrava namirnica jer čisti krvotok, regeneriše sluzokožu, pospešuje varenje, ubrzava metabolizam i drugo, objašnjava Slavna.

Ona kaže da je iz finog, vinskog Srema koji krasi pitomina, u kojoj povrtari proizvode lepe paprike raznih sorti, pa i one začinske. Kako sama nije povrtarka, s proizvođačima paprike je pronašla zajenički interes pa one najlepše paprike prvo stignu kod nje.

–  A kada svoje voće oplemenim ljutim paprikama, dobijem čitavu paletu proizvoda, počev od ljute jagode, maline, kupine, kajsije… a ima i voća koje ne proizvodim pa tako pravim i ljuti džem od narandže i ananasa. Uspešna kombinacija, upakovana u teglice jesu i džem od luka, slatko od ruža, pa onda i ljuto slatko od ruža. Ne treba preskočiti ni ljutu kajsiju i šljivu, nabraja Salvna.

Izreka kaže da se sličan sličnom raduje, pa tako je i jedan etno restoran, čiji su vlasnici ujedno i uzgajivači mangulica i proizvođači prerađevina od mesa ove autohtone rase svinja, nakon pet meseci Slavnine gastronomske pustolovine prepoznao njene proizvode. Kako ona kaže, na obostranu ljubav ova saradnja sada traje punih pet godina.

– Preradom primarnih proizvoda može da se ostvari osnovni prihod, ali to podrazumeva i veći obim. Kako sam na početku rekla, ja sam mali proizvođač. Ukoliko bih svoje voće prodavala kako konzumno, ne bih imala berićet ni za gladnog zeca. Prerađeno, ono dobija neku drugu formu i vrednost. Ali, ni to nije dovoljno za život. U ovom obimu to je lep dodatni izvor prihoda. Na žalost, meni je i osnovni jer sam punih 19 godina nezaposlena. Po zanimanju nisam ni voćar, a ni kuvar, ali smatram da je na čoveku da prihvati izazov koji mu je silom prilika nametnut. Mislim da svi mi imamo onoliko koliko nam u datom momentu treba, kaže Slavna Slavujević.

Tekst i foto: Jasna Bajšanski