Više od trećine svih subvencija u Srbiji davaće se za poljoprivrednu proizvodnju. Najveći agrarni budžet do sada iznosi gotovo 80 milijardi dinara, a pored direktnih davanja i investicija u farme i oranice, novac će biti izdvojen i za elektrifikaciju polja, sisteme za navodnjavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda davaće se za poljoprivrednu proizvodnju.

Sa koliko para će država pomagati proizvodnju maline, pšenice, mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda, znaće se na proleće. Najvećim delom, zavisiće od Nacionalnog programa poljoprivrede do 2024. godine. Iako je trebalo da bude u novembru, agroanalitičari u državnoj administraciji uzeli su još malo vremena da naprave kalkulaciju, za koju izvoznu kartu se odlučiti, ali i koja hrana najviše nedostaje domaćem tržištu.

– Onda je logično da ćemo se opredeljavati za stočarske proizvode jer smo deficitarni u prevashodno junećem, svinjskim. Evo vidite da poslednjih meseci imamo probleme i sa snabdevanjem tržišta mlekom i mlečnim proizvodima. Trebalo bi se usmeriti na sistem krava – tele zbog prirodnih resursa, odnosno u ovom slučaju velikih površina pod pašnjacima, mi možemo da budemo konkurentni – smatra prof. dr Zoran Rajić s Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.

Viši iznos subvencija očekuje se i za voće. Malina, borovnica i jabuka su naš najveći izvozni adut. Ipak, nije sve u novcu, poljoprivrednici kažu da su im podjednako važne obuke. Da znaju kako i kada se konkuriše, pogotovo kada je reč o subvencijama iz evropskih fondova.

– Kod direktnih plaćanja najčešće se radi o tome da nije adekvatno ažurirana setvena struktura. Što se tiče IPARD programa potencijalni problem jeste da poljoprivrednici nemaju početni kapital kako bi finansirali celu investiciju. Takođe može se desiti da nemaju dovoljno stoke ili zemljišta onako kako se predviđa – objašnjava Miloš Stojanović iz Poljoprivrednih novosti.

U subvencije će se usmeriti 90 odsto poljoprivrednog budžeta. Gotovo polovina ići će na direktna davanja za mleko, biljnu i stočarsku proizvodnju i regres. Za ruralni razvoj biće izdvojeno osam milijardi dinara, a za podršku IPARD-u 6,3 milijarde dinara. Novac je do sada išao preko Uprave za agrarna plaćanja, institucije na čiji rad državni revizor godinama ima zamerke.

– Radimo na uvođenju e-agrara i ja se stvarno i iskreno nadam i verujem u to. I mnogo sam srećna zbog tog projekta, jer mislim da će on mnogo unaprediti rad naše administarcije i da nećemo više biti kočnica, nego ćemo biti neko ko će našim poljo proizvođačima u godini kada apliciraju za subvencije, i izvršiti i isplatiti te subvencije – očekuje ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

Stručnjaci smatraju da treba prekinuti praksu isplate sredstava svima koji konkurišu. Kažu da se treba držati zakona, da se novac daje do operedeljenog iznosa – najbolje rangiranim proizvođačima.

Za projekat tržišne poljoprivrede koji se radi sa Svetskom bankom država je izdvojila 2, 2 milijarde dinara.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay