Stručnjaci u Srbiji procenjuju da bi Vojvodina u narednim decenijama mogla da postane pustinja. Nivo humusa u zemljištu već je oko dva odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama, bilo više od pet procenata.
– Država mora da shvati razmere ovog problema i da reaguje – smatra Jovica Vasin, stručnjak iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. – Vojvodni preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti su već vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Prema rečima Branislava Gulana, agroanalitičara, oko 75 odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljšita – černozemom i ritskom crnicom. Više od pet odsto humusa ima samo na jednom procentu površina u Vojvodini. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva, u Srbiji ima 4,1 milion hektara obradivih polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
– Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne – upozorio je Gulan. – S druge strane, dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podacima RZS, voda sada stiže samo na 1,5 procenata oranica. Istovremeno, u svetu se navodnjava čak 17 odsto površina.
Ipak, kako nam je rekao Gulan, ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, a nema stajskog đubriva, Vojvodina bi mogla već za pola veka da postane pustinja! Naravno, po prinosima.
– Zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi, takođe, da pomogne u oporavku njiva – govori Gulan. – Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, što državu ne bi koštalo puno, bilo bi dragoceno. Kad je reč o obnavljanju stočnog fonda, treba naglasiti da je to dugotrajan proces. Činjenica je da u stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje samo sa 29, a u svetu je to najmanje 60 odsto!
Novosti
