Jagoda spanać (Chenopodium capitatum) je jednogodišnja biljka, iako mnogi misle da je višegodišnja. Naime, seme mu se samo rasejava, pa ga na mestu gde se jednom začne proizvodnja, ima duži niz godina. Uz to je i veoma otporan na niske temperature. Biljka jagoda spanać nema biološke veze ni sa spanaćem, ni sa jagodom, a ime je dobila po izgledu lista i ploda.
Seje se u proleće, obično u martu, čim se zemljište malo prosuši. Vičniji baštovani je seju u kontejnere, pa je rasade kada biljke porastu. Nije zahtevna ni prema zemljištu, niti u pogledu temperature. Jedino ne voli senku. Biljka poraste više od pola metra, a prvi listovi se mogu brati već 45 dana posle setve. U ishrani se koristi kao spanać. Najbolje je kada se listovi kuvaju na pari i standardno pripremaju kao varivo. Jako mladi listovi mogu da se dodaju u salatu pripremljenu od zelene salate, mladog crnog luka, praziluka i spanaća, koji je bogat izvor vitamina A i C. U tom slučaju dodaje se najmanje spanaća jer su listovi bogati solima oksalne kiseline koje, u većoj koncentraciji, štete organizmu. Kuvanjem, one se veoma brzo uništavaju.
Plod u obliku bobica prečnika oko 12 milimetara smešten je na izduženim stabljikama i izgledom podseća na malinu, dok mu je ukus sličan jagodi. Ima jaku aromu, pa se može koristiti za pripremu džemova, sokova ili kao dodatak voćnim salatama. Zanimljivo je da plod jagode spanaća ima veoma intenzivnu i postojanu crvenu boju, pa ga vešte domaćice koriste i kao bojadiser hrane, ali i kao boju za tkanine, slikanje i druge namene.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 563 – Mart 2019.
