Za ovu vrsta povrća pre bi se reklo da potiče iz zemlje Liliputanaca, nego iz Meksika. Zovu je najčešće kralubenica ili kukamelon (melothria scabra), poneko i meksički mini krastavac ili mišja lubenica. Gaji se širom sveta, pa i u Srbiji, uglavnom iz hobija i zbog simpatičnog izgleda. Ponekad kao atrakcija završi i u tegli, kao turšija!
Piše: Biljana Nenković
Plodovi kukamelona spolja izgledaju kao male lubenice, a unutrašnjost i ukus podsećaju na krastavac, s primesom limete. To bi ukratko bio opis ovog povrća. Planeta je odavno postala globalno selo, te se ova atraktivna minijatura gaji i na našim prostorima. Njegova proizvodnja nema ekonomski značaj, već raste u baštama više kao aktrakcija na imanjima. Za baštovane i povrtare više je izazov, nego ozbiljan izvor prihoda.
Meksički mini krastavac seje se od aprila do kraja juna. Prvi plodovi mogu da se beru već za dva meseca i dugački su tek oko 3 centimetra. Svaki plod težak je svega 5 grama. Najbolje ga je posejati na osunčano mesto, jer voli da ga sunce obasjava bar osam sati dnevno. Potrebno ga je redovno zalivati i prihranjivati. Preporučljivo je u njegovoj blizini posaditi neven ili kadifu, kako bi se privukle pčele.
Baštovani tvrde da je njegov uzgoj sličan krastavcu, što je opravdano, jer potiču iz iste porodice. Kod nas ga hobisti uzgajaju kao jednogodišnju biljku, po sličnom principu kao i sve vrežaste tikvenjače. Seme se poseje u male saksije u toploj prostoriji ili plasteniku, u istom supstratu koji je namenjen krastavcima. Setvu je najbolje obaviti četiri nedelje pre sadnje na stalno mesto. Dubina setve je jedan centimetar. Semenku tupim krajem treba okrenuti na dole. U plastenicima koji se greju niče za 10 do 14 dana. Osetljiva je na niske temperature i iznošenje na otvoreno treba obaviti tek kad prođe opasnost od mrazeva.
Zemljište treba da bude dobro drenirano i blago kiselo. Pogoduje mu kada je bogato organskim materijama i trebalo bi u jamu dodati malo komposta. Na otvoreno se iznose u fazi, u kojoj se i krastavac sadi u baštama. Potrebna im je i potpora, jer rastu i preko dva metra visine i, poput krastavca, imaju duge izdanke i vreže. Za potporu mogu da se koriste ograde, baštenske mreže ili klasični špalir.
