Она је незахтевна, изузетно декоративна, цвета и испод снега. Зато је зову снежна краљица, а позната је као ерика. Омиљена је баштенска, зимска цветница која, док пада снег, боји и краси терасе и дворишта све до пролећа. Зимзелена је и одлично подноси хладноћу. Ако падне снег, довољно је скинути га и она ће засјати у свој својој лепоти.
Пише: Биљана Ненковић
Ерика је ниски зимзелени жбун који расте и до пола метра висине. Листови су јој игличасти, интензивне зелене боје и веома су декоративни, а цветови звонасти у бојама од беле, преко ружичасте до тамноцрвене или љубичасте. Ова биљка воли полусеновита места, а не смета јој ни зимски покривач, из којег ће провиривати живописним бојама.
Залива се кишницом, штити малчом
У свету постоји око 860 врста ерике. За наше поднебље најинтересантнија је Erica carnea, познатија као врес. У време зимског сивила, када све биљке увелико спавају, ерика је у пуном сјају. Ако је зима блага, процветаће већ у децембру. Потиче из брдовитих предела северне и западне Европе, из Енглеске и Шкотске, али има рођаке и у Сибиру, Турској и Мароку. На латинском њено име значи метла.
Земљиште у којем намеравате да засадите ерику мора да буде добро дренирано и благо кисело. Одговара јој супстрат који се користи за рододендроне. Земља мора бити добро пропусна, да се сувишна вода не би задржавала код корена биљке. Залива се кишницом или одстајалом водом, а ако је време суво, повремено је треба оросити. Уколико је зима изразито хладна, пожељно је корен заштити малчом.
Под сунцем мења боју
Ерика мора да се орезује, и то одмах након цветања. Маказама треба одстранити увеле цветне гранчице. На тај начин се одржава густина жбуна и подстиче раст нових избојака, како би наредне зиме била опет бујна. Посебно је декоративна ако се гаји у камењару, у комбинацији с патуљастим четинарима. Пожељно је садити је у групи од пет или више биљака, које формирају круг или леју, али овај начин садње може да се примени само из естетских разлога.
Ерике воле да повремено буду изложене и сунцу. Тада могу да мењају боју цветова, иако сунчеви зраци не утичу битно на цветање. Чак и када су на северној страни и у зимским месецима добијају само сат до два сунчеве светлости, то им неће сметати да процветају.
Ово зимско цвеће одлично изгледа у комбинацији с јесењим ружама и зимским украсним купусом. Ипак, њена највећа предност је у томе што захтева минималну пажњу, а даје много. Ако су ерике посађене у саксији, обавезно морају имати добру дренажу која је пресудна за успех те биљке. Залива се само једном недељно, ако нема кише или снега.
